Мирно чекам
| Мирно чекам Писац: Милутин Бојић |
Несреће ситне, свакодневне, мале
Постале су ми играчке и лутке;
Преко њих ретко ја прелазим ћутке:
оне ме за рад још јаче разгале.
Зар да ми очи од суза црвене
Због тих мајушних облачака дима?
Са задовољством уживам у њима;
Веће несреће дочекаће мене.
Ја мирно чекам ту несрећу већу.
Но она мора доћи сасвим касно.
Тад ћу почети поносно и страсно
Да у несрећи себи стварам срећу.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 107 година.
|