Краљевић Марко осветио брата Андрију
Пије вино Краљевићу Марко
И са њиме Краљевић Андрија,
Пију вино под јелу зелену,
У Крчмару зеленој планини.
Кад се браћа напојише вина, 5
Тада Марко брату говорио:
„О мој брате, Краљевић Андрија,
Шта би саде брате најволио,
Да наљезе путем кроз Крчмара?"
Но говори Краљевић Андрија: 10
„Ја бих саде, брате, најволио,
Да наљегу бугарски сватови,
Да наведу бугарску ђевојку,
Да отмемо бугарску ђевојку,
Да отмемо бугарскога сина, 15
Да пијемо бугарскога вина,
Да љубимо бугарску ђевојку."
Но што рече Краљевићу Марко:
„О луд ли си, мој брате Андрија,
Што не велиш, мој брате Андрија 20
Да наљезе беже Подунавче,
Који нам је погубио баба,
Нашег баба Вукашина краља,
Када смо се брате придесили
У Крчмару данас у планини, 25
Да нашега баба осветимо,
Нашег баба Вукашина краља."
Но што рече Краљевић Андрија:
„О Мој брате Краљевићу Марко,
Да наљезе беже Подунавче, 30
Бег с оружјем, а ја без оружја,
Ја бих бега ухватио жива
И тебе га под јелу довео.“
Вјетра нема, док планина јекну,
Док стадоше рти пролијетат’, 35
Док ево ти бега Подунавца,
На гаврану коњу од мегдана,
А за њиме тридесет Турака;
Беже носи сићану тамбуру,
Ситно куца, јасно попијева, 40
Приипијева оба Краљевића:
„Ђе сте курве, оба Краљевића,
Јесте ли се данас придесили,
У Крчмару зеленој планини,
Да ви русу посијечем главу." 45
А то слуша Марко и Андрија,
Па свом брату Марко говорио:
„О мој брате Краљевић Андрија,
Ено саде бега Подунавца,
Ајде сада брате и с оружјем, 50
Те устави бега Подунавца,
Док опремим мојега шарина,
Бићу брате тебе у помоћи.“
А да видиш Краљевић Андрије,
Ни мало му мило не бијаше, 55
Јер му друга бити не могаше,
Рђаву је ријеч испуштио,
Да ће жива бега ухватити,
Под оружјем Марку доводити,
Па он оде бегу Подунавцу. 60
Как’ је бегу близу приближао,
Бога ми се добро препануо.
Кад сагледа бега Подунавца,
Колико је Туре осилило,
Бијелијем зубом пошкрипује, 65
Крвавијем оком преваљује.
А да видиш Краљевић Андрије,
Три пута се земљи поклонио,
Пољуби га у скут и у руку.
Њега пљеска беже Подунавче: 70
„А аферим моја права рајо,
Нека курве Краљевића Марка,
Нако му се и бабо кочаше,
Па сам њему погубио главу
И њему ћу погубити главу.“ 75
Но то слуша Краљевићу Марко.
Колико се Марко наљутио,
Свака длака њему дупке стала,
А из длаке вода ударила,
Па допаде до коња шарина, 80
А привуче перна буздована,
Па га ето право низ Крчмара,
Право иде бегу Подунавцу.
А да видиш килетине Марка,
Кад је бегу био приближио, 85
Кад је њега беже сагледао,
Бога ми се беже препануо.
Но се беже држи на јунаштву,
За бритку се сабљу доватио,
А на ђиздин покупи ђогина, 90
Па на Марка јуриш учинио,
Да му русу посијече главу.
А да видиш Краљевића Марка,
Зубом шкрину, док му сабља сину,
Па удари бега Подунавца. 95
Колико га лако ударио,
На двије га поле прекинуо,
Па у Турке јуриш учинио,
Те посјече тридесет Турака.
Кад посјече тридесет Турака, 100
Па Андрији Марко говорио:
„Бог т’ убио, мој брате Андрија,
Што пољуби нашега крвника,
Који нам је погубио баба,
Нашег баба Вукашина краља! 105
Нос’ те врази куд је тебе драго,
Више са мном друговати нећеш.“
Наљути се Краљевић Андрија,
Па утече стрмо низ Крчмара,
Право оде Крчмарици Мари. 110
Кад код Маре тридесет Турака,
Па Андрија уђе међу Турке,
Те његову главу погубише,
Избацише главу на долину.
А да видиш Краљевића Марка, 115
Чекао га три бијела дана,
Па у себе Марко говорио:
„Хвала Богу, хвала јединоме,
Ја не имам никог’ но Андрију
И Андрију оћерах бестрва, 120
Да га неђе посијеку Турци.“
Па од земље на ноге скочио,
А посједе својега шарина.
Ето Марка право низ Крчмара,
Право иде Крчмарици Мари, 125
Пред меану доћера шарина,
Док угледа од Андрије главу.
Чим је виђе тијем је познаде.
Па да видиш Краљевића Марка,
У меани тридесет Турака,
Они пију црвенику вино, 130
Он осједе од коња шарина,
Устури му узду на јабуку,
Па шарину пословачки виче:
„Мој шарине, моје добро драго,
Ти се не дај никоме ватати, 135
Док не дође Краљевићу Марко.“
А да видиш Краљевића Марка,
Ето Марка у пјану меану.
У меану затекао Турке,
Па повади сабљу од појаса, 140
Те посјече тридесет Турака.
Када Марко посјекао Турке,
А и Мару мало ошинуо:
„Диг се курво, крчмарице Маро,
Да копамо мог’ брата Андрију." 145
Одмах Мара на ноге скочила,
Укопаше Краљевић Андрију.
Кад су они њега укопали,
А да видиш Краљевића Марка,
Тридест турских глава износио, 150
Те Андрина гроба окитио,
Нека види гроба Андринога,
Како га је осветио Марко.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
