Краљевић Марко казује матери, како је убио Арапку дјевојку
5
0001 Стаде мајка старица сину Марку говорити,
0002 Поштен домаћине,
0003 Весели се, домаћине, весели ти пријатељи, —
0004 „Како, сину, изиде из те арапске тамнице,
0005 Мој Краљевићу?
0006 Али ми се откупи том дробном спенцом,
0007 Али ми се одʼрва демескијом бритком сабљом,
0008 Гиздави јуначе?”
0009 Али Марко Краљевић мајци својој одговори:
0010 „Откуд мени, мајко, у тамници дробна спенца,
0011 Ма мила мајко?
0012 Откуд ли ми у тамници демескија бритка сабља?
0013 Него мени дохођаше арапска једна дивојка,
0014 Гиздава диклица,
0015 Она мени дохођаше и јутром и вечером.
0016 Пак ми пође дивојка једно јутро говорити:
0017 Краљевићу Марку!
0018 Тако тебе, мој Марко, не убио Бог велики!
0019 Од ли мене узети за твоју вјерну љубовцу,
0020 Краљевићу Марко?
0021 Да ја тебе изведем из те арапске тамнице?”
0022 А Марко јој Краљевић лијепо одговараше,
0023 Гиздавој диклици:
0024 „Хоћу, хоћу, дивојко, веће него с добре воље.”
0025 И ту га јест извела из те арапске тамнице,
0026 Краљевића Марка.
0027 И тамо ми пођоше том зеленом планиноме,
0028 И када ми бјеше усред зелене планине,
0029 Гиздава дивојко!
0030 Без главе је остави усред зелене планине.
0031 Кад је мајци дошʼо на своје бијеле дворе,
0032 Краљевић Марко,
0033 Пође мајка старица сину Марку говорити:
0034 „Велик ти си гријех, о мој синко, учинио,
0035 Краљевићу Марко!
0036 За што је мени нијеси довео на моје бʼједе дворе?
0037 Ја бих је хранила за живота за мојега,
0038 Гиздаву дивојку!”
0039 Веселʼте се сви около, веселио ви Бог велики.
Извор
Народне пјесме из старијих, највише приморских записа, сабрао и на свјет издао Валтазар Богишић, бр. 5, Београд 1878.
Краљевић Марко казује матери, како је убио Арапку дјевојку
