Камотуча
Туци, туци, туци
Лиј и зној и крв;
С чекићем у руци
Пати се и вуци
По праху кô црв.
Некада сам био
Глава селу свом,
И Господ је лио
Свој благослов цио
На сељачки дом.
Но кад љуто стиште
Зулум народ мој,
Чух шта земља иште,
Оставих огњиште
И поздравих бој...
Па сад туци, туци,
Лиј и зној и крв;
С чекићем у руци
По праху се вуци,
За народ, кô црв.