Историја хришћанске цркве за средње школе по Смирнову, Победоносцеву и другим писцима 0

Извор: Викизворник
ИСТОРИЈА ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ ЗА СРЕДЊЕ ШКОЛЕ ПО СМИРНОВУ, ПОБЕДОНОСЦЕВУ И ДРУГИМ ПИСЦИМА
Писац: непознати аутор


УВОД У ИСТОРИЈУ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ

Појам о хришћанској цркви.[уреди]

Под именом цркве Христове разуме се друштво Хришћана, сједињених међу собом једном православном вером, једном науком Христовом, свештеном управом (јерархијом) и светим тајнама. Цркву је установио сам Бог.

Задатак је цркве као Божанске установе: 1) да чува и шири код људи дато јој Божанско откривање: 2) да чува и врши, ради освећења својих чланова, установу св. тајана; 3) да чува Богом установљену јој управу, која се стара о спасењу душа верујућих, упућујући их, да богоугодним животом на земљи, заслуже живот вечни.

Предмет црквене Историје.[уреди]

Хришћанска црква није постала од један пут тако велика и тако уређена, као што је данас видимо. Долазила је она као и свако људско друштво у разне одношаје и положаје, па је с тога била изложена и променама. Промене су те једне спољашње, а друге - унутарње. Спољашња се црква мења, ако број њених чланова расте или опада; ако је у слободи и на миру, или ако је ко напада и гони; ако је у слабијем или јачем додиру са другим друштвима. Унутрашње стање цркве дознаје се према томе, како се у њој развила наука о вери; кад је и какве обреде завела при богослужењу; како су живели и учили благочастиви људи, како ли на против, - неваљали - Историја, која једне и друге промене излаже у виду науке, зове се Историја Хришћанске Цркве[1].

Подела црквене Историје.[уреди]

У историји хришћанске цркве, према главним догађајима у њој, можемо разликовати три главна периода:

I) Период, од силаска св. Духа на Апостоле и победе Хришћанства над многобоштвом у Римској Империји до Константина Великог (34—323).

II) Период, Од Константина Великог, до коначног одвојења Западне цркве од Источне, и крштења јужних Словена и Руса (323—988).

III) Период, непрекидне борбе и чувања свију старинских установа Цркве Источно-Православне или Весељенске, а поступног изопачавања њених установа и новачења у Цркви Западној, - до данас.


  1. Црква до доласка Христова назива се старозаветна, а хришћанска црква назива се новозаветна.