Илија Перлушић бије Турке под Клисом
0001 Што се оно украј Клиса свитли,
0002 Ил су врата од сувога злата,
0003 Или жарко са запада сунце,
0004 Ил’ је барјак Перлушић Илије?
0005 Нису врата од сувога злата,
0006 Та клиска су од челика врата,
0007 Нит је жарко са запада сунце,
0008 Та сунце се истом помолило,
0009 Нег је барјак Перлушић Илије.
0010 Под барјаком диван-кабаница,
0011 А на њојзи Перлушић Илија.
0012 Сио Иле, ноге прекрстио,
0013 Па он купи чету од јунака;
0014 Купио је момке чудновате,
0015 Кој’ немају ни оца, ни мајке,
0016 А за вјерну и не знаду љубу,
0017 Да не рекну, кад рана допадну,
0018 Да не рекну: » Јао мени, мајко,
0019 Помози ми, мој једини бабо,
0020 Прихвати ме, моја вирна љубо!«
0021 Кад је јунак чету сакупио
0022 И у чети момке чудновате,
0023 Липо ’е Иле чету разредио,
0024 Још мудрије страже пометао,
0025 И над страже стражу караулу.
0026 Па он меће једног до другога,
0027 Да се момци не плаше Турака,
0028 Нег да Турке из потаје туку.
0029 Па он сједе сред својег шатора,
0030 Да се јунак понапије вина.
0031 Истом мало постајало вриме,
0032 Још тридесет не попио ока,
0033 Ал ето ти прва стража дојде,
0034 Како дојде, бесидити појде:
0035 »А Бога ли, Перлушић Илија,
0036 Што си сио и вино попио?
0037 Вино ти се с крвцом помишало,
0038 А ракија на ране истекла!
0039 Ево иду с тврдог Клиса Турци,
0040 Гором пишци, пољем коњаници,
0041 Да имадеш соколова крила,
0042 Ти Турцима утећи не мореш.«
0043 Кад то чуо Перлушић Илија,
0044 Кад је чуо, што говори стража,
0045 Он нит хаје, нити похајује,
0046 Већ узима нову боцу вина,
0047 Вино пије, водом с’ расхлађује.
0048 Још се Иле ни напио није,
0049 А камо ли срце разиграо,
0050 Ал ето ти другога стражара,
0051 На њему је седам грдних рана.
0052 Кад он дојде Перлушић Илији,
0053 Кад он дојде, бесидити појде:
0054 »Бога теби, Перлушић Илија,
0055 Што си сио, нигда не сидио,
0056 Зар не видиш, не видио сунца,
0057 Зар не видиш седам грдних рана?
0058 Ево Турци кано ситне звизде,
0059 А барјаци кано и облаци,
0060 Коњ до коња, јунак до јунака,
0061 Нит ћеш утећ’ нит однити главе.«
0062 За то Иле ништа и не хаје,
0063 Даље пије у шатору вино,
0064 Пије вино кано воду хладну,
0065 А ракију кано малвасију.
0066 Истом мало постајало вриме,
0067 Ал ето ти трећега стражара.
0068 Како дојде, бесидити појде:
0069 »Бре, Бога ти, Перлушић Илија,
0070 Зар не видиш, не видио дана,
0071 Да десницу у лијевој носим,
0072 А ти сидиш, вином се веселиш?
0073 Вино ти се с крвцом помишало,
0074 Ракија ти на ране истекла,
0075 Не бринеш се ти за чету своју.
0076 Ево иду с тврдог Клиса Турци,
0077 Гором пишци, пољем коњаници.
0078 Та да имаш лабудова крила,
0079 Не би мого јунак им утећи,
0080 Ни утећи, ни изнити главе.«
0081 Кад је чуо Перлушић Илија,
0082 Кад је чуо, што говори стража,
0083 Разгледа се јунак наоколо,
0084 Као вуче, кад лови јагањце.
0085 Па кад спази Перлушић Илија,
0086 Да десницу у лијевој носи,
0087 Џипи Иле кано гуја љута,
0088 Па он пође у гору зелену,
0089 Гди га чека сва његова дружба,
0090 Гди га чека и на Турке вреба.
0091 Кад је дошо у гору зелену,
0092 Прегледо је стражу караулу,
0093 Па он оде својој храброј дружби.
0094 Како дојде, бесидити појде,
0095 Он бесиди танко, гласовито,
0096 Гласовито, али силовито:
0097 »Ој јунаци, моја браћо драга,
0098 Ево Турци са тврдога Клиса,
0099 Гором пишци, пољем коњаници,
0100 Коњ до коња, јунак до јунака,
0101 А барјаци кано и облаци.
0102 Већ слушајте, моја браћо драга:
0103 Кад на Турке јуриш учинимо,
0104 Не прашћајте, нити испушћајте,
0105 Нег сиците, што се Турчин зове!
0106 Ми морамо мејдан одржати
0107 И осветит своје браће крвцу.
0108 Зато, браћо без оца и мајке,
0109 Ви удрите један на двојицу,
0110 А ја ћу вам, браћо, на тридесет,
0111 А у нужди и на седамдесет.«
0112 Кад је чула млада дружиница,
0113 Што бесиди Перлушић Илија,
0114 Сви с’ јунаци у ред поставише
0115 И на бојно поље отправише.
0116 Кад су били на том бојном пољу,
0117 Проговара један из дружине:
0118 »Капетане, Перлушић Илија,
0119 Праха има, ал олова нема,
0120 Дај пошаљи кога по олово,
0121 Док је лазне, док не буде касно.«
0122 Одговара Перлушић Илија:
0123 »Камо вами зелене доламе,
0124 На доламам’ токе од три оке?
0125 С’јеците их на двоје на троје,
0126 Па ударај један на двојицу!«
0127 Тому није дуго постајало,
0128 Срочише се дви силене војске,
0129 Срочише се, па се и побише.
0130 Туку Турци, туку и каури,
0131 Један каур’на десет Турака,
0132 Перлушићу сам стотину туче.
0133 Гину Турци, ни броја се не зна,
0134 Гину Турци, жалосна им мајка:
0135 Наши туку један по стотину.
0136 Потукоше Турке јаничаре,
0137 Погњавише аге и спахије,
0138 А што оста, наши похваташе,
0139 И под крвне сабље обрнуше:
0140 Све изгибе, нитко не утече,
0141 Нит тко оста да Клишаном јави,
0142 Да им силна изгинула војска
0143 И да с’ више повратити не ће.
0144 Кад су наши Турке похарали,
0145 Похарали, Турке уништили,
0146 Они иду прико горе црне
0147 Пјевајући и пушке мећући.
