Закон о примени Закона о одбрани у условима непосредне ратне опасности или ратног стања (1994)
Овај пропис је престао да важи! |
ЗАКОН О ПРИМЕНИ ЗАКОНА О ОДБРАНИ
У УСЛОВИМА НЕПОСРЕДНЕ РАТНЕ ОПАСНОСТИ ИЛИ РАТНОГ СТАЊА
Члан 1.
Закон о одбрани примењује се и у условима непосредне ратне опасности и ратног стања, ако овим Законом није другачије уређено.
Члан 2.
Оружане снаге Републике Српске (у даљем тексту: оружане снаге) чини Војска Републике Српске (у даљем тексту: Војска), и јединице Министарства унутрашњих послова Републике Српске (у даљем тексту: јединице полиције).
Члан 3.
Председник Републике, врховни је командант оружаних снага.
Врховни командант оружаних снага формира Врховну команду.
Врховна команда разматра и утврђује предлоге у вези са руковођењем одбраном и командовањем оружаним снагама и другим питањима из области одбране и безбедности земље, из надлежности председника Републике.
Врховну команду сачињавају: потпредседници Републике, председник Народне скупштине Републике Српске, председник Владе Републике Српске, министар одбране и министар унутрашњих послова.
Члан 4.
Председник Републике одређује органе за руковођење припрема становништва и територије за одбрану и обезбеђење потреба оружаних снага у окрузима и општинама, утврђује њихов састав и прописује њихове задатке у условима непосредне ратне опасности и ратног стања.
Члан 5.
Влада Републике Српске (у даљем тексту: Влада) у непосредној ратној опасности и ратном стању:
1) обезбеђује оптималну величину људског и материјалног потенцијала за вођење оружане борбе, у складу са одлукама врховног команданта оружаних снага;
2) утврђује критерије о стављању у функцију вођења рата материјалног богатства Републике, других државних ресурса и средстава и имовине предузећа и других правних лица и грађана;
3) обезбеђује сигурне изворе и задатке за обезбеђење неопходних материјалних средстава за вођење оружане борбе;
4) утврђује економске мере на обезбеђењу материјалних и финансијских потреба одбране, а посебно оружаних снага;
5) наређује евакуацију одређених категорија становништва из угрожених подручја;
6) наређује измештање капацитета војне привреде и других привредних капацитета од значаја за одбрану из угрожених подручја и одређује локације за рад тих капацитета;
7) утврђује организацију рационалног снабдевања и доноси акта о обавезном откупу, реквизицији и другим материјалним обавезама предузећа и других правних лица и грађана у одбрани.
Члан 6.
Војна обавеза у непосредној ратној опасности и ратном стању је општа обавеза за све војноспособне грађане од навршених 17 година старости до 55 за жене и 60 година за мушкарце.
Члан 7.
Радну обавезу у ратном стању извршавају сви радно способни грађани старији од 16 година.
Члан 8.
Материјалну обавезу у ратном стању извршавају предузећа и друга правна лица и грађани у складу са прописима Владе и актима Министарства одбране.
Члан 9.
Обавези учешћа у цивилној заштити подлежу сви радно способни грађани и војни обвезници распоређени у органе и јединице цивилне заштите.
Члан 10.
За извршавање повремених послова и задатака за потребе оружаних снага и друге потребе одбране у свим општинама формирају се јединице радне обавезе.
На пословима из претходног става могу се ангажовати и јединице цивилне заштите.
Члан 11.
Неизвршавање војне, радне и материјалне обавезе и обавезе служења у цивилној заштити представља кривично дело и санкционише се у складу са законом.
Члан 12.
Овај закон ступа на снагу даном објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“.
Ст. пов.
Број: 02-1510/94
24. новембра 1994. године
Председник
Народне скупштине
Мр Момчило Крајишник, с. р.
Извори[уреди]
- „Службени гласник Републике Српске“, број 1/94 — посебно гласило