Женидба Марка Краљевића5
0001 Бога моли млађена дивојка:
0002 Да јој Бог да, густа магла пане,
0003 Па за маглом тија роса бане,
0004 Па за росом жарко сунце гране,
0005 Да молује своје биле овце,
0006 Биле овце и малене јањце.
0007 Јер дивојка богомолна била,
0008 Бога молећ Бога домолила,
0009 Бог јој даде, густа магла пане,
0010 Испод магле тија роса бане,
0011 Па по роси жарко сунце гране,
0012 Па молује биле овце своје
0013 По ливади Краљевића Марка,
0014 Па је млада овцам бесидила:
0015 ”Пас’те брзо, биле овце моје!
0016 Ако дође Краљевићу Марко,
0017 Вас ће клати вуци и ајдуци,
0018 Јер ће мене Марко заробити,
0019 Пак не ћете имати чобана.”
0020 Још дивојка ричи не изсти,
0021 У то доба на коњу делија:
0022 ”Божја помоћ, млађена дивојка!
0023 Чије л’ овце, чија ли ливада?
0024 Чија ли је млађена дивојка?”
0025 А дивојка ричи одговара:
0026 ”Бора теби, делијо незнана!
0027 Ливада је Краљевића Марка,
0028 Овце јесу Сењанин-Ивана,
0029 А дивојка, чија буде млада.”
0030 Кад то чује Краљевићу Марко,
0031 Он јој хвата овна најбољега,
0032 Најбољега овна деветака,
0033 Који носи звоно сува злата,
0034 А у звоно девет језичака.
0035 Па га веже коњу за репину,
0036 Па га води двору бијелому.
0037 Дивојка му млада проговара:
0038 ”Води овна, Краљевићу Марко!
0039 Ја имадем овцу разблудницу,
0040 Излећ ће ми овна и бољега.
0041 Имам ујца на мору морнара,
0042 Донит же ми звоно и варклије,
0043 Од бисера, од злата сувога.”
0044 Кад је Марко ричи разумио,
0045 Он тад пушћа овна деветака,
0046 А њу хвата за десницу руку,
0047 Па је баца на коња прида се.
0048 Троструким је пасом опасао,
0049 А четвртим каишом од ћорде,
0050 Да је Дунав не однесе вода
0051 Оли гране од зелене горе,
0052 Јер имаде гору приходити,
0053 А и Дунав воду припливати.
0054 Кад су дошли двору бијелому,
0055 Он вазимље перо и хартију,
0056 Па написа листак књиге биле
0057 А на руке Сењанин-Ивана:
0058 ”О мој шура, Сењанин-Иване!
0059 Шај’ чобана на ливаду к овцам,
0060 Да ти вуци не покољу овце,
0061 А ти ајде секи у поводе.”
0062 Кад Ивану била књига дође,
0063 Отолем се здраво подигнуо,
0064 Пак он иђе секи у поводе.
0065 Прид њиме је Марко ишетао,
0066 За узду му коња ухватио,
0067 За здравље је липо упитао:
0068 ”Ах мој шура, Сењанин-Иване!
0069 Јеси л’ здраво? јес’ ли с’ уморио
0070 Из далека путујући путе?”
0071 Тад га води у бијеле дворе
0072 Тер пирују за недиљу дана,
0073 Па се Иван двору повратио.
0074 Онда било, сад се спомињало,
0075 А ми браћо здраво и весело!
