Вране

Извор: Викизворник
Милутин Бојић
Википедија
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:



Вране






Гледао сам дуго како лете вране.

Црне као младост кад у неврат тоне.

У даљини запад каткад блеском плане,

А над њиме сиви облаци се гоне.

Без крика, без циља летеле су вране.


Црне, истоветне, страшну причу зборе,

Како је ужасно с другим једнак бити.

Тишина: пролазност И вечност се боре.

Све крај мене пада у њихове нити.

Ала је ужасно с другим једнак бити!


Крик један, пун страсти, зачу се у ноћи.

То вран један крикну. Јато за њим грну.

А он је кликтао, свестан своје моћи,

И водио циљу браћу своју црну.

Ћутећи су вране летеле у ноћи.


Ја сам задрхтао. Чини ми се тада

Да сам био сличан каквој чедној жени,

Што, пошавши стазом на којој се пада,

Трза се, а стид јој образе црвени.

Те вечери Воља роди се у мени.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 107 година.