Једној Пољкињи

Једној Пољкињи (1846)
Писац: Љубомир Ненадовић

О девојко, сузна лица,
Та каква те мучи жалост?
Те т’ никакву овог света
Уживати не да радост.
Што низ бело твоје лице
Теку тако мутне сузе?
Што на твоје младо срце
Сваљују се такве туге?
Ил’ ти умре мила мати,
Или оца више немаш?
Или брата јединога
Ти на бојно поље спремаш!
Ил’ те драги изневери,
Те он другу сада љуби?
Кажи овој мојој песми,
Што уздишу твоје груди?
Ако те је мила мати
Тако младу оставила,
Ил’ ако си оца свога
Ти до гроба допратила:
О, теши се, теши опет,
Твоје је сав свет твоја радост;
Утеху ћеш свуда наћи,
Утеха је твоја младост.
Ако брата на бој спремаш,
У бога се само уздај;
Брат ће ти се повратити,
Стишаће се твој уздисај.
Ако тужиш због невере,
Ти одоли срцу своме,
И љубави с’ другој врати,
Елементу младосноме.
Али тужна ти девојка
Место сузе да убрише,
Бризну плакат’ и јецати
Сад наново јоште више:
„Ћути, ћути, млад песниче,
Ти ме само питат’ умеш,
Ал’ за чим ја сузе роним,
То погодит’ ти не умеш.
Брат, ни отац ни љубавник
Нису узрок моје туге;
Већа жалост мене тишти
Те ја роним сада сузе.
Мати моја јоште живи
У жалости и у муци,
Мој је отац издахнуо
Рањен, ах, на мојој руци;
А јединца брата мога
На војску сам испратила,
И до данас, од тог доба,
Још га нисам ја видела.
Ја не тужим сада затим,
Том’ би с’ могло одолети:
Али вечна пропаст Пољске
Не може се прегорети.
То је моје отачаство,
То је, за чим срце боли,
И ти, ако имаш суза,
Плакати ми ти помози.“
О, за љубав твога ока,
Твога чела, твога лица,
Створићу се ја на грани
Тужна птица кукавица.

1846.

Извор

Целокупна дела Љубомира П. Ненадовића, Београд, 1892, Свеска прва, 2. издање. стр. 43-45.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Љубомир Ненадовић, умро 1895, пре 131 година.