Виђу ја сунашце драго сад на свити,
ке чини срдашце ме у плам горити;
ке већу моћ има нег' сунце од горе,
што студен и зима придобит' не море;
ке чини још об ноћ ме срце горити, 5
од кога није се моћ' ничијем сакрити;
кому бих усиљен са свијем се придати,
и вазда умиљен у свему слишати,
да не би срдашце ме у прах спржило
то друго сунашце, ке си ти, ма вило.10
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XI, Djela Miha Bunića Babulinova Maroja i oracia Mažibradića marina Burešića, str.116-117, Zagreb, 1880
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мароје Мажибрадић, умро 1591, пре 433 године.
