Тамо далеко

Из Викизворникa, слободне библиотеке
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:

Прва верзија[уреди]

Тамо далеко, далеко од мора,
Тамо је село моје, тамо је Србија.
Тамо је село моје, тамо је Србија.

Тамо далеко, где цвета лимун жут,
Тамо је српској војсци једини био пут.
Тамо је српској војсци једини био пут.

Тамо далеко где цвета бели крин,
Тамо су животе дали заједно отац и син.
Тамо су животе дали заједно отац и син.

Тамо где тиха путује Морава,
Тамо ми икона оста, и моја крсна слава.
Тамо ми икона оста, и моја крсна слава.

Тамо где Тимок, поздравља Вељков град,
Тамо ми спалише цркву, у којој венчах се млад.
Тамо ми спалише цркву, у којој венчах се млад.

Без отаџбине далеке, на Крфу живех ја,
али сам поносно клиц’о, живела Србија!
али сам поносно клиц’о, живела Србија!

Друга верзија[уреди]

Тамо далеко, далеко од мора,
Тамо је село моје, тамо је љубав моја.
Тамо је село моје, тамо је љубав моја.

О зар је морала доћ’, та тужна несрећна ноћ,
Када си драгане мој, отиш’о у крвави бој.

Тамо далеко, где цвета лимун жут,
Тамо је српској војсци једини био пут.
Тамо је српској војсци једини био пут.

Тамо далеко, далеко од мора,
Тамо је село моје, тамо је Србија.
Тамо је село моје, тамо је Србија.

Без отаџбине, на Крфу живех ја,
и опет весело кличем, живела Србија!
и опет весело кличем, живела Србија!

Трећа верзија[уреди]

О зар је морала доћ’, та тужна несрећна ноћ,
Када си драгане мој, отиш’о у љути бој.

Тамо далеко, далеко крај мора,
Тамо је село моје,
Тамо је љубав моја.

Без отаџбине далеко, далеко живим ја,
и опет кличем бурно, живела домовина!

О зар је морала доћ’, та тужна несрећна ноћ,
Када си драгане мој, отиш’о у љути бој.

Тамо далеко, где цвећу нема крај,
Тамо су најдражи моји,
Тамо је прави рај.

Тамо далеко крај Саве, Саве и Дунава,
Тамо је варош моја,
Тамо је мој родни крај!

Четврта верзија[уреди]

Тамо далеко, далеко од мора,
Тамо је село моје, тамо је Србија.
Тамо је село моје, тамо је Србија.

Тамо далеко, где цвета лимун жут,
Тамо је српској војсци једини био пут.
Тамо је српској војсци једини био пут.

Тамо далеко где цвета бели крин,
Тамо су животе дали заједно отац и син.
Тамо су животе дали заједно отац и син.

Тамо где тиха путује Морава,
Тамо ми икона оста, и моја крсна слава.
Тамо ми икона оста, и моја крсна слава.

Тамо где Тимок, поздравља Вељков град,
Тамо ми спалише цркву, у којој венчах се млад.
Тамо ми спалише цркву, у којој венчах се млад.

Без отаџбине далеко, на Крфу живех ја,
али сам поносно клиц’о, живела Србија!
али сам поносно клиц’о, живела Србија!

Пета верзија[уреди]

Тамо далеко где лимун цвета жут
Тамо је српској војсци једини био пут.

Тамо далеко, далеко од мора,
Тамо је село моје, тамо је Србија.

Тамо где Дрина уништен кваси гај,
Тамо су моји двори и мили завичај.

Тамо где душман све руши, обара,
Тамо су мили моји, тамо је Колубара.

Тамо где Тимок поздравља Вељков град,
Тамо ми спалише цркву, у којој се венчах млад.

Тамо где тиха путује Морава,
Тамо ми икона оста, тамо је моја слава.

Тамо у брда, Ђетиње тде је пут,
Тамо ми суза мајке прелива сваки кут.

Тамо где Србу сунце већ не сија,
Тамо је срце наше, славна Шумадија.

Шеста верзија[уреди]

Тамо далеко, далеко од мора,
Tамо је село моје, тамо је Србија.

Тамо далеко, где цвећу нема крај,
Tамо су најдражи моји, тамо је мој завичај.

Тамо далеко, крај Саве и Дунава,
Tамо је радост моја, тамо је Београд.

Тамо где душман све руши и обара,
Тамо су моји двори, тамо је Колубара.

Тамо далеко, где сунце већ не сија,
Tамо је љубав моја, тамо је Шумадија.

Тамо где хладна протиче Морава,
Tамо ми икона оста, тамо је моја слава.

Тамо у брда Ђетине где је пут,
Tамо ми суза мајке, прелива сваки скут.

Тамо где Тимок поздравља Вељков-град,
Tамо ми спалише цркву, у којој се венчах млад.

Тамо где Дрина уништен кваси гај,
Tамо ми љубав оста, тамо је мој родни крај.

Тамо далеко, где цвета лимун жут,
Tамо је српској војсци, једини био пут.

Тамо далеко, где цвета бели крин,
Tамо су живот дали, заједно отац и син.

Без отаџбине, на Крфу живех ја,
Aли сам клицао увек, живела Србија!