Слово љубве

Извор: Викизворник

Ђорђе Трифуновић - СЛОВО ЉУБАВИ

1
Стефан деспот,
најслађем, најљубазнијему
и нераздвојном срца мог,
сугубо жељеном, и много,
премудрошћу обилном,
царства мог искреноме,
(име рекавши),
љубазан у Господу целов,
и неоскудно с тим
милости наше даровање.
2
Лето и весну Господ сазда,
што и псалмопевац каза,
красоте у њима многе,
птицама брзо, весеља пуно прелетање,
и горама врхове,
и луговима пространства,
и пољима ширине;
ваздуха танког
дивотним неким
гласима оглашење;
и земаљске дароносе
мирисног цвета, и травоносне;
но и човекове бити саме
обнову и разиграње
достојно ко да искаже?
3
Али све ово
и чудодела Божја ина,
што ни оштровидни ум
сагледати не може,
љубав све превасходи, —
и није чудо,
јер љубав је Бог,
као што рече Јован Громовник.
4
Свака лажа места у љубави нема,
јер Каин, љубави туђ, Авељу рече:
„Изиђимо у поље".
5
Бистротечно и оштро
љубави је дело,
добродетељ превазиђе сваку.
6
Лепо Давид ову рекав украшава:
„К'о миро с главе
на браду силази Арону,
и к'о аермонска роса
на горе што силази сионске".1
7
Јуноше и деве,
љубави прикладни,
љубав узљубите,
ал' право и незазорно,
младићство да не повредите и девство,
божанственоме чим наше
пријања биће,
божанствено да не узнегодује.
Јер Апостол рече,
Божјега Светога Духа не растужујте,
знамење што јавно њиме
добисте у крштењу.
8
Заједно бејасмо, друг другу близу,
ил' телом или духом,
но да ли горе раздвојише нас,
да ли реке,
Давид да рече: „Горе Гелвујске,
дажд на вас да не сиђе, ни роса,
Саула јер не сачувасте,
ни Јонастана?"2
О безлобља Давидова,
чујте, цареви, чујте,
Саула ли оплакујеш, нађени?
Јер нађох, рече Бог,
човека по срцу мојему.
9
Ветри да сукобе се с рекама,
и да исуше,
као за Мојсија море,
судије као за Исуса,
ћивота ради Јордан.3
10
И снова да саставимо се,
и снова да видимо се,
и снова у Христу да сјединимо се,
самоме том,
коме слава са Оцем
и са Духом Светим
у бескрај на веке,
амин.


1 Стефан мисли на 133. псалам у коме се пева „како је лијепо кад сва браћа живе заједно", као када се уље (миро) стаче с главе на браду Аронову, као „роса на Ермону, која слази на горе Сион-ске". Наводећи ове Давидове речи, Стефан као да има на уму свој сукоб са братом Вуканом или сестрићем Ђурђем, пошто је и Арон устао на брата Мојсија.

2 Речи из тужбалице коју је Давид изрекао после Сауловог самоубиства и Јонатанове погибије у рату са Филистејцима на Гелвујској гори (Друга књига Самуилова I, 19—27). Иако је Саул из зависти желео да убије Давида као бољег ратника, овај му све опрашта и оплакује га („о безлобља Давидова").

3 По заповести Божијој Мојсије је повео Јевреје из Египта (Мисира). Разделио је („исушио") Црвено Море и превео Јевреје. Тако су Јевреји прешли реку Јордан, носећи са собом ковчег са законом Божјим, за Исуса Навина. Изгледа да и деспот Стефан жели да пређе неке препреке како би се с неким поново саставио и видео. (Ђорђе Трифуновић) (доматриос)