Ромео и Јулија
Садржај |
[уреди] ПРОЛОГ
(Улази Хор.)
ХОР
- Две куће истог угледа у тој
- лепој Верони, где се радња збива,
- из древне мржње почињу нов бој,
- те грађанска рука грађанску крв лива.
- Несрећне утробе тих непријатеља
- родише кобно заљубљених двоје,
- који сахранише мржњу родитеља
- само преко болне, тужне смрти своје.
- Страшни ток ове љубави што гине,
- коју гнев њихових родитеља прати,
- што се најзад гаси смрћу деце њине,
- у двочасовној игри ћемо дати.
- Слушајте нас с пажњом, не сметните с ума
- да ће грешке драме поправити глума.
(Оде.)
[уреди] ПРВИ ЧИН
[уреди] СЦЕНА ПРВА
Верона. Трг.
(Долазе Самсон и Грегорио. Капулетове слуге, с мачевима и штитовима.)
САМСОН
- Вала, Грегорио, нећемо допустити да нас нагараве.
ГРЕГОРИО
- Нећемо, јер бисмо тада били оцрњени.
САМСОН
- Ако нас наљуте, кажем, потегнућемо мачеве.
ГРЕГОРИО
- Док си жив, гледај да вазда извучеш врат из омче.
САМСОН
- Брз сам на ударцу, кад ме неко покрене на то.
ГРЕГОРИО
- Али те није лако покренути у борбу.
САМСОН
- Покренуће ме какав Монтагијев пас.
ГРЕГОРИО
- Покренути се значи кренути некуд, а бити храбар
- значи стајати на мегдану; па зато, ако кренеш, може
- значити да бежиш.
САМСОН
- Неки пас из те куће изазваће ме да станем чврсто
- да сваки Монтагијев момак или девојка наиђе на зид.
ГРЕГОРИО
- То ће рећи да си слабић, јер се најслабији држе зида.
САМСОН
- Тако је; и зато се жене, као слабије,[1] увек притиска-
- ју уза зид; стога ћу ја Монтагијеве момке одбацивати
- зида, а његове девојке притискивати уза зид.
ГРЕГОРИО
- Али свађа је само између наших господара и нас, њи-
- хових људи.[2]
САМСОН
- Свеједно; бићу тиранин: пошто поделим мегдан с љу-
- дима, бићу свиреп према девојкама; њих ћу опљачкати.
ГРЕГОРИО
- Опљачкати девојке?
САМСОН
- Да, опљачкаћу девице, или им узети њихово највеће
- благо. Схвати то у ком хоћеш смислу.
ГРЕГОРИО
- Оне ће то схватити у смислу у ком буду осетиле.
САМСОН
- Осећаће оне мене докле год будем могао да стојим, а
- зна се да сам ја приличан комад меса.
ГРЕГОРИО
- Добро је што ниси риба[3], а да си то, био би сув и не-
- укусан ослић. Извади своју алатку; ево двојице из Мон-
- тагијеве куће.
(Долазе Аврам и Валтазар.)
САМСОН
- Го мач ми је у десници; заметни кавгу, а ја ћу ти за-
- штити леђа.
ГРЕГОРИО
- Како! Окренућеш леђа и побећи?
САМСОН
- Не бој се за мене.
ГРЕГОРИО
- Доиста нећу; али се бојим због себе.
САМСОН
- Постарајмо се да закон буде на нашој страни; нека
- они почну.
ГРЕГОРИО
- Намрштићу се кад прођем поред њих, па нека схвате
- како им је воља.
САМСОН
- Не, већ како смеју. Ја ћу им показати шипак; и то ће,
- ако отрпе, бити срамота за њих.
АВРАМ
- Показујете ли ви нама шипак, господине?
САМСОН
- Ја заиста показујем шипак, господине.
АВРАМ
- Показујете ли ви нама шипак, господине?
САМСОН (тихо Грегорију)
- Је ли закон на нашој страни ако кажем да?
ГРЕГОРИО (тихо Самсону)
- Не.
САМСОН
- Не, господине, ја не показујем шипак вама. господи-
- не; али ја показујем ншпак, господине.
ГРЕГОРИО
- Тражите ли ви свађу, господине?
АВРАМ
- Свађу, господине! Не, господине.
САМСОН
- Ако је тражите, господине, спреман сам за вас: ја слу-
- жим исто тако доброг господара као и ви.
АВРАМ
- Али не бољег.
САМСОН
- Па, господине.
(Долази Бенволио.)
ГРЕГОРИО (тихо Самсону)
- Реци „бољега“; ево једног рођака нашег господара.
САМСОН
- Да, бољега, господине.
АВРАМ
- Лажете!
САМСОН
- Вадите мачеве ако сте људи! Грегорио, не заборави
- онај свој ударац.
(Боре се.)
БЕНВОЛИО (удара по њиховим мачевима)
- Раздвојите се будале!
(Прилази Тибалт.)
ТИБЛАТ
- Шта, мачујеш се с плашљивим слугама?
- Окрени це. Бенволио, види
- своју смрт.
БЕНВОЛИО
- Ја само одржавам мир.
- Врати мач, или га употреби сад
- да заједио ове људе развадимо.
ТИБАЛТ
- Замахујеш мачем, а причаш о миру!
- Мрзим ту реч као што мрзим пакао,
- Монтагије, тебе. Држ се, кукавицо!
(Боре се. Појављује се неколико њих из обе куће;
умешају се у окршај: затим три-четири грађана.
са тојагама и копљима, и један официр.)
ОФИЦИР
- Буџе, копља, убојне секире!
- Ударајте! Удрите по њима
- Доле Капулети, доле Монтагији!
(Долази стари Капулет, у собном огртачу. и грофица Капулет.)
КАПУЛЕТ
- Каква је то граја? Дајте ми мој мач!
- Хеј!
ГРОФИЦА КАПУЛЕТ
- Штаку. штаку! Зашто тражиш мач!
[уреди] Напомене
- ↑ Прва посланица Петрова. III, 7: „Тако и ви, мужеви, живите, са својим женама по разуму и поштујте их као слабији женски суд.“ (Ову и све остале примедбе уз текст дали су преводиоци.)
- ↑ Грегорио сматра да свађа обухвата само мушкарце.
- ↑ Риба често значи блудница, те и горње речи значе: да си женско био би непривлачан.