Ромео и Јулија

Из Викизворникa, слободне библиотеке

ПРОЛОГ[уреди]

(Улази Хор.)

ХОР

Две куће истог угледа у тој
лепој Верони, где се радња збива,
из древне мржње почињу нов бој,
те грађанска рука грађанску крв лива.
Несрећне утробе тих непријатеља
родише кобно заљубљених двоје,
који сахранише мржњу родитеља
само преко болне, тужне смрти своје.
Страшни ток ове љубави што гине,
коју гнев њихових родитеља прати,
што се најзад гаси смрћу деце њине,
у двочасовној игри ћемо дати.
Слушајте нас с пажњом, не сметните с ума
да ће грешке драме поправити глума.

(Оде.)

ПРВИ ЧИН[уреди]

СЦЕНА ПРВА[уреди]

Верона. Трг.

(Долазе Самсон и Грегорио. Капулетове слуге, с мачевима и штитовима.)

САМСОН

Вала, Грегорио, нећемо допустити да нас нагараве.

ГРЕГОРИО

Нећемо, јер бисмо тада били оцрњени.

САМСОН

Ако нас наљуте, кажем, потегнућемо мачеве.

ГРЕГОРИО

Док си жив, гледај да вазда извучеш врат из омче.

САМСОН

Брз сам на ударцу, кад ме неко покрене на то.

ГРЕГОРИО

Али те није лако покренути у борбу.

САМСОН

Покренуће ме какав Монтагијев пас.

ГРЕГОРИО

Покренути се значи кренути некуд, а бити храбар
значи стајати на мегдану; па зато, ако кренеш, може
значити да бежиш.

САМСОН

Неки пас из те куће изазваће ме да станем чврсто
да сваки Монтагијев момак или девојка наиђе на зид.

ГРЕГОРИО

То ће рећи да си слабић, јер се најслабији држе зида.

САМСОН

Тако је; и зато се жене, као слабије,[1] увек притиска-
ју уза зид; стога ћу ја Монтагијеве момке одбацивати
зида, а његове девојке притискивати уза зид.

ГРЕГОРИО

Али свађа је само између наших господара и нас, њи-
хових људи.[2]

САМСОН

Свеједно; бићу тиранин: пошто поделим мегдан с љу-
дима, бићу свиреп према девојкама; њих ћу опљачкати.

ГРЕГОРИО

Опљачкати девојке?

САМСОН

Да, опљачкаћу девице, или им узети њихово највеће
благо. Схвати то у ком хоћеш смислу.

ГРЕГОРИО

Оне ће то схватити у смислу у ком буду осетиле.

САМСОН

Осећаће оне мене докле год будем могао да стојим, а
зна се да сам ја приличан комад меса.

ГРЕГОРИО

Добро је што ниси риба[3], а да си то, био би сув и не-
укусан ослић. Извади своју алатку; ево двојице из Мон-
тагијеве куће.

(Долазе Аврам и Валтазар.)

САМСОН

Го мач ми је у десници; заметни кавгу, а ја ћу ти за-
штити леђа.

ГРЕГОРИО

Како! Окренућеш леђа и побећи?

САМСОН

Не бој се за мене.

ГРЕГОРИО

Доиста нећу; али се бојим због себе.

САМСОН

Постарајмо се да закон буде на нашој страни; нека
они почну.

ГРЕГОРИО

Намрштићу се кад прођем поред њих, па нека схвате
како им је воља.

САМСОН

Не, већ како смеју. Ја ћу им показати шипак; и то ће,
ако отрпе, бити срамота за њих.

АВРАМ

Показујете ли ви нама шипак, господине?

САМСОН

Ја заиста показујем шипак, господине.

АВРАМ

Показујете ли ви нама шипак, господине?

САМСОН (тихо Грегорију)

Је ли закон на нашој страни ако кажем да?

ГРЕГОРИО (тихо Самсону)

Не.

САМСОН

Не, господине, ја не показујем шипак вама. господи-
не; али ја показујем ншпак, господине.

ГРЕГОРИО

Тражите ли ви свађу, господине?

АВРАМ

Свађу, господине! Не, господине.

САМСОН

Ако је тражите, господине, спреман сам за вас: ја слу-
жим исто тако доброг господара као и ви.

АВРАМ

Али не бољег.

САМСОН

Па, господине.

(Долази Бенволио.)

ГРЕГОРИО (тихо Самсону)

Реци „бољега“; ево једног рођака нашег господара.

САМСОН

Да, бољега, господине.

АВРАМ

Лажете!

САМСОН

Вадите мачеве ако сте људи! Грегорио, не заборави
онај свој ударац.

(Боре се.)

БЕНВОЛИО (удара по њиховим мачевима)

Раздвојите се будале!

(Прилази Тибалт.)

ТИБЛАТ

Шта, мачујеш се с плашљивим слугама?
Окрени це. Бенволио, види
своју смрт.

БЕНВОЛИО

Ја само одржавам мир.
Врати мач, или га употреби сад
да заједио ове људе развадимо.

ТИБАЛТ

Замахујеш мачем, а причаш о миру!
Мрзим ту реч као што мрзим пакао,
Монтагије, тебе. Држ се, кукавицо!

(Боре се. Појављује се неколико њих из обе куће;

умешају се у окршај: затим три-четири грађана.

са тојагама и копљима, и један официр.)

ОФИЦИР

Буџе, копља, убојне секире!
Ударајте! Удрите по њима
Доле Капулети, доле Монтагији!

(Долази стари Капулет, у собном огртачу. и грофица Капулет.)

КАПУЛЕТ

Каква је то граја? Дајте ми мој мач!
Хеј!

ГРОФИЦА КАПУЛЕТ

Штаку. штаку! Зашто тражиш мач!

Напомене[уреди]

  1. Прва посланица Петрова. III, 7: „Тако и ви, мужеви, живите, са својим женама по разуму и поштујте их као слабији женски суд.“ (Ову и све остале примедбе уз текст дали су преводиоци.)
  2. Грегорио сматра да свађа обухвата само мушкарце.
  3. Риба често значи блудница, те и горње речи значе: да си женско био би непривлачан.