Писмо црногорских главара 1756. године

Извор: Викизворник

24. октобра 1756. године црногорски главари су послали свој први (један од два) одговор млетачком провидуру Болду у Котору на његов Оглас о Црногорцима


Пресвијетли и Преузвишенни Господине Господине! Сопра Провидур Гиустин Болду!

Печат Облик: округли Текст. МОХУР

Не можемо оставит, ако и није наш пут с овим узроком до јавити се овом нашом; у коју спомињем вашу прокламу коју сте дали судитима Принциповима, а о(д) те исте послали Сорiu везиру на Босну, не само ту но и друге многе које су нама у руке дошле, будући ако и подижете на нас Турке, и сасвијем радите да нас изгубите, како исти Турци нама кажу, а то и сами очима нашима видимо, како свједочи иста ваша проклама у којој безчастним именом спомињете и називате немирним људма, и душманима! А особито од рода лупешкога пакостници и безвјерно безаконици и изда(ј)ници порте отоманске, ондје ваше Г(ос)п(о)д(с)тво разсудите, и видите јесте ли право писали, будући ми православне вјере хр(ис)ти(ј)анске, и закона свете цркве васточне а рода частна и света славеносербскаго од којега су происходили св(е)ти ц(а)ри сербски и герцоги черногорски, равно тако патри(ј)архи и архијере(ј)и, св(е)штенници и поштени људи, главари и офицери, oд којих се од настања, и дан данашњи находи, у служби преведре републике венеци(ј)анске, која република у таковом поштењу садержава даних милици(ј)у, и саму касу њима преда(ј)у, од које се наше у које вријеме и јоште никакав није се нашао невјеран, а од ваших истијех видимо пуне галије и камароте, и од ове кра(ј)ине никаков до два брата Лазаровића, који су били дошли у двор да ти се поклоне, и како се нама види да супрот праве Г(ос)подске, ни злочинац да се у двору Г(ос)подскому не може арестовати; а некамоли онакови офицери ко(ј)и су много службе, и с нама заједно Преведру Принципу учинили! А что пак изволите писати да смо издајници Порте отоманске, истину имамо и правицу како пред самијем Богом, тако и пред цијелим св(иј)етом, да смо се назвали издајници Порте отоманске, за угодити ПРЕВЕДРОМУ ПРИНЦИПУ на његово позваније, о обећавање како у вријеме рати Ципра и Кандије, и Мореје и Каштел Нова, и Цетиња за које зовемо у свједочбу преузвишеног Бортула Јерицу на којега дође 60 хиљада турске војске и ми њега саранисмо и у Котор допратисмо зашто нама Турци прекрасни манастир на Цетиње разорише који бјеше ограђен од нашега ГЕРЦОГА ИВАНА ЧЕРНОЈЕВИЧА, и јоште сувише Турци поробише наше жене и дјецу и остало именије однесоше, и јоште ми ПРЕВЕДРОМУ ПРИНЦИПУ невјере учинили нисмо нити пак кћесмо; kaд опет би рат најпосљедња с Турчином пођосмо николико наше војске, зашто сви не могосмо јере чувасмо наше границе од Турака. Али они који пођоше с нашим ГОСПОДАРОМ МИТРОПОЛИТОМ ДАНИЈЕЛОМ пођоше на Бар и Турке у град затворише, пашу од Албаније разбише а оружје и господу принципове разпрезентанте од турскога робства сачуваше и урмату у море упратише како нама свједоче и атестати, такођер и под Оцињ ПРИНЦИПА вјерно послужисмо и зато се познајемо издајници порте отоманске, и ничим нас зато преведри ПРИНЦИП није помиловао, но уписа нам неколико платах и обећа увијек да ће нама курит и зато бисмо преварени, и никаква ствар није нама била преко свега тога од П(реведрога): ПРИНЦИПА противна. како ваша садашња проклама, и јеште у којеј дајете за пришту под пјеном од њихова живота да не могу имат с нама с нама (!) НАША БРАЋА и сусједи кумови сватови и пријатељи с којема смо од настања и дан данашњи у љубави живјели и то нам ваша власт забрањује и намјесто љубави видимо да се уводи мерзост у кра(ј)ини.

Будући ВАШЕ ГОСПОДСТВО од нас овога љета три пута били сте мољени за деференције које су се случиле од неких наших и ваших да би се то јуштало, и помирило, и тако сте оставили и нам молчанијем одговорили, које се саде освједочило да бисмо ми сасвијем пропали, а будући кад бисмо невјерници бали како нас именујете бисмо се од овога огња домислили сахранити, и невјеру кому учинит што Бог никад неће допуштити у овому народу. Но хоћемо сијелому свијету одкрити нашу вијерност, за православну вјеру и часни крест, а надамо се и преведрога ПРИНЦИПА да ће и он ш његове стране нас сахранити ако и не другијем а оно нашом кервљу и меритами и оном платом која је била нама уписана, и ови огањ покривеним образом угасио. Будући ми по закључењи мира порте отоманске с преведром РЕПУБЛИКОМ, никад не пошли против Турчина војноју. Ни турачки град ни село. Толико што окружајушчи Турки нас непрестанно гонет и утјесњајут а особито херцеговачки помежду нами миру учињену много су пута убивали и наших добрих пријатељи и сусједов, купцев алити терговцев од Боке чрез наших терговцев у Херцеговини посланих они су Турци наше убивали и јаспре отимали и неправедно и нечајанно на наших граничних нападали, зашто ми принуждени оружјем себе обрањат. И јашче би они Турки хотели учињени между нами договорни мир сохрањиват то никакова причина между нами не би происходила; Ми же праведно ово предајем(o) что бисте могли разсудити и на нас никакве криве информе не примали чрез којего остајемо всегдашњим почтенијем ВАШЕГО ПРЕСВЈЕТЛАГО и ПРЕУЗВИШЕНАГО ГОСПОДСТВА

На свему збору черногорском с Цетиње 24=ти октом(бра): по нашему 1756=го љета

Ми Губернатор сердари и војеводе и кнезови, и капитани са свеми офи цијери и обштаством черногорским