Отк (Вуков превод)

Из Викизворникa, слободне библиотеке
< Чивутима НОВИ ЗАВЈЕТ ГОСПОДА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА
Превод Вука Стефановића Караџића објављен у Бечу 1847. године.


Откривење светога Јована богослова.

Глава I.

1. Откривење Исуса Христа, које даде њему Бог, да покаже слугама својима шта ће скоро бити, и показа, пославши по анђелу својему слузи својему Јовану,

2. Који свједочи ријеч Божију и свједочанство Исуса Христа, и штагод видје.

3. Благо ономе који чита и онима који слушају ријечи пророштва, и држе што је написано у њему; јер је вријеме близу.

4. Од Јована на седам цркава које су у Азији: благодат вам и мир од онога који јест, и који бјеше, и који ће доћи; и од седам духова који су пред пријестолом његовијем;

5. И од Исуса Христа, који је свједок вјерни, и првенац из мртвијех, и кнез над царевима земаљскима, који нас љуби, и уми нас од гријеха нашијех крвљу својом;

6. И учини нас цареве, и свештенике Богу и оцу својему; томе слава и држава ва вијек вијека. Амин.

7. Ено, иде с облацима, и угледаће га свако око, и који га прободоше; и заплакаће за њим сва кољена земаљска. Да, заиста.

8. Ја сам алфа и омега, почетак и свршетак, говори Господ, који јест, и који бјеше, и који ће доћи, сведржитељ.

9. Ја Јован, који сам и брат ваш и друг у невољи и у царству и трпљењу Исуса Христа, бијах на острву које се зове Патам, за ријеч Божију и за свједочанство Исуса Христа.

10. Бијах у духу у дан недјељни, и чух за собом глас велики као трубе која говораше: Ја сам алфа и омега, први и пошљедњи;

11. И: Што видиш напиши у књигу, и пошљи црквама које су у Азији: у Ефес, и у Смирну, и у Пергам, и у Тијатир, и у Сард, и у Филаделфију, и у Лаодикију.

12. И обазрех се да видим глас који говораше са мном; и обазревши се видјех седам свијетњака златнијех,

13. И усред седам свијетњака као сина човјечијега, обучена у дугачку хаљину, и опасана по прсима појасом златнијем.

14. А глава његова и коса бијаше бијела као бијела вуна, као снијег; и очи његове као пламен огњени;

15. И ноге његове као мјед кад се растопи у пећи; и глас његов као хука вода многајех;

16. И држаше у својој десној руци седам звијезда, и из уста његовијех излажаше мач оштар с обје стране, и лице његово бијаше као што сунце сија у сили својој.

17. И кад га видјех, падох к ногама његовијем као мртав, и метну десницу своју на ме говорећи ми: Не бој се, ја сам први и пошљедњи,

18. И живи; и бијах мртав и ево сам жив ва вијек вијека, амин. И имам кључеве од пакла и од смрти.

19. Напиши дакле шта си видио, и шта је, и шта ће бити по том;

20. Тајна седам звијезда које си видио на десници мојој, и седам свијетњака златнијех; седам звијезда јесу анђели седам цркава; и седам свијетњака које си видио, јесу седам цркава.

Глава II.

1. Анђелу Ефеске цркве напиши: тако говори онај што држи седам звијезда у десници својој, и што ходи посред седам свијетњака златнијех:

2. Знам твоја дјела, и труд твој, и трпљење твоје, и да не можеш сносити злијех, и искушао си оне који говоре да су апостоли а нијесу, и нашао си их лажне;

3. И поднио си много, и трпљење имаш, и за име моје трудио си се, и нијеси сустао.

4. Но имам на тебе, што си љубав своју прву оставио.

5. Опомени се дакле откуда си спао, и покај се, и прва дјела чини; ако ли не, доћи ћу ти скоро, и дигнућу свијетњак твој с мјеста његова, ако се не покајеш.

6. Но ово имаш што мрзиш на дјела Николинаца, на која и ја мрзим.

7. Ко има ухо нека чује шта говори Дух црквама: који побиједи даћу му да једе од дрвета животнога које је насред раја Божијега.

8. И анђелу цркве Смиранске напиши: тако говори први и пошљедњи, који бјеше мртав, и ево је жив:

9. Знам твоја дјела, и невољу и сиромаштво (али си богат), и хуле онијех који говоре да су Чивути а нијесу, него зборница сотонина.

10. Не бој се ни ода шта што ћеш пострадати. Гле, ђаво ће неке од вас метати у тамницу, да се искушате, и имаћете невољу до десет дана. Буди вјеран до саме смрти, и даћу ти вијенац живота.

11. Ко има ухо да чује нека чује шта говори Дух црквама: који побиједи не ће му наудити друга смрт.

12. И анђелу Пергамске цркве напиши: тако говори онај што има мач оштар с обје стране:

13. Знам дјела твоја, и гдје живиш, гдје је пријесто сотонин; и држиш име моје, и нијеси се одрекао вјере моје и у оне дане у које је Антипа, вјерни свједок мој, убијен код вас, гдје живи сотона.

14. Но имам на тебе мало, што имаш ту који држе науку Валаама, који учаше Валака да положи саблазан пред синовима Израиљевима, да једу жртве идолске, и да се курвају.

15. Тако имаш и ти који држе науку Николинаца, на коју ја мрзим.

16. Покај се дакле; ако ли не, доћи ћу ти скоро, и војеваћу с њима мачем уста својијех.

17. Ко има ухо да чује нека чује шта говори Дух црквама: који побиједи даћу му да једе од мане сакривене, и даћу му камен бијел, и на камену ново име написано, којега нико не зна осим онога који прими.

18. И анђелу Тијатирске цркве напиши: тако говори син Божиј, који има очи своје као пламен огњени, и ноге његове као мјед:

19. Знам твоја дјела, и љубав, и службу, и вјеру, и трпљење твоје, и дјела твоја, и да пошљедњијех има више од првијех;

20. Но имам на тебе мало, што допушташ жени Језавели, која говори да је пророчица, да учи и да вара слуге моје да чине прељубу и да једу жртву идолску.

21. И дадох јој вријеме да се покаје од курварства својега, и не покаја се.

22. Ево је ја мећем на одар, и оне који чине прељубу с њом у невољу велику, ако се не покају од својијех дјела.

23. И дјецу њезину побићу на мјесто; и познаће све цркве да сам ја који испитујем срца и бубреге, и даћу вам свакоме по дјелима вашима:

24. А вама говорим и осталима који су у Тијатиру који немају науке ове, и који не познају дубина сотонинијех (као што говоре): не ћу метнути на вас другога бремена,

25. Осим које имате, држите докле дођем.

26. И који побиједи и одржи дјела моја до краја, даћу му власт над незнабошцима;

27. И пашће их с гвозденом палицом, и они ће се раздробити као судови лончарски; као и ја што примих од оца својега;

28. И даћу му звијезду даницу.

29. Ко има ухо да чује нека чује шта говори Дух црквама.

Глава III.

1. И анђелу Сардске цркве напиши: тако говори онај што има седам Духова Божијих, и седам звијезда: знам твоја дјела, да имаш име да си жив, а мртав си.

2. Стражи, и утврђуј остале који хоће да помру; јер не нађох твојијех дјела савршенијех пред Богом својијем.

3. Опомињи се дакле, како си примио и како си чуо, и држи и покај се. Ако ли не узастражиш, доћи ћу на тебе као лупеж, и не ћеш чути у који ћу час доћи на тебе.

4. Али имаш мало имена и у Сарду, који не опоганише својијех хаљина, и ходиће са мном у бијелима, јер су достојни.

5. Који побиједи он ће се обући у хаљине бијеле, и не ћу избрисати имена његова из књиге живота, и признаћу име његово пред оцем својијем и пред анђелима његовима.

6. Ко има ухо нека чује шта говори Дух црквама.

7. И анђелу Филаделфијске цркве напиши: тако говори свети истинити, који има кључ Давидов, који отвори и нико не затвори, који затвори и нико не отвори.

8. Знам твоја дјела; гле, дадох пред тобом врата отворена, и нико их не може затворити; јер имаш мало силе, и држао си моју ријеч, и нијеси се одрекао имена мојега.

9. Ево дајем оне из зборнице сотонине који говоре да су Чивути а нијесу, него лажу; ево ћу их учинити да дођу и да се поклоне пред ногама твојима, и да познаду да те ја љубим.

10. Јер си одржао ријеч трпљења мојега, и ја ћу тебе сачувати од часа искушења, који ће доћи на сав васиони свијет да искуша оне који живе на земљи.

11. Ево ћу доћи брзо: држи што имаш, да нико не узме вијенца твојега.

12. Који побиједи учинићу га стуб у цркви Бога својега, и више не ће изићи на поље; и написаћу на њему име Бога својега, и име новога Јерусалима, града Бога мојега, који силази с неба од Бога мојега, и име моје ново.

13. Ко има ухо нека чује шта говори Дух црквама.

14. И анђелу Лаодикијске цркве напиши: тако говори Амин, свједок вјерни и истинити, почетак створења Божијега:

15. Знам твоја дјела да нијеси ни студен ни врућ. О да си студен или врућ!

16. Тако, будући млак, и нијеси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста својијех.

17. Јер говориш: богат сам, и обогатио сам се, и ништа не потребујем; а не знаш да си ти несрећан, и невољан, и сиромах, и слијеп, и го.

18. Свјетујем те да купиш у мене злата жеженога у огњу, да се обогатиш; и бијеле хаљине, да се обучеш, и да се не покаже срамота голотиње твоје; и масти очињом помажи очи своје да видиш.

19. Ја које год љубим оне и карам и поучавам: постарај се дакле, и покај се.

20. Ево стојим на вратима и куцам: ако ко чује глас мој и отвори врата, ући ћу к њему и вечераћу с њиме, и он са мном.

21. Који побиједи даћу му да сједе са мном на пријестолу мојему, као и ја што побиједих и сједох с оцем својијем на пријестолу његову.

22. Ко има ухо нека чује шта говори Дух црквама.

Глава IV.

1. По том видјех: и гле, врата отворена на небу, и глас први који чух као трубу гдје говори са мном, рече: Попни се амо, и показаћу ти шта ће бити за овијем.

2. И одмах бих у Духу; и гле, пријесто стајаше на небу, и на пријестолу сјеђаше неко.

3. И онај што сјеђаше бијаше по виђењу као камен јаспис и сард; и око пријестола бјеше дуга по виђењу као смарагд.

4. И око пријестола бијаху двадесет и четири пријестола; и на пријестолима видјех двадесет и четири старјешине гдје сједе, обучене у бијеле хаљине, и имаху круне златне на главама својима.

5. И од пријестола излажаху муње и громови и гласови; и седам жижака огњенијех гораху пред пријестолом, које су седам духова Божијих.

6. И пред пријестолом бијаше стаклено море, као кристал; и насред пријестола и око пријестола четири животиње пуне очију спријед и састраг.

7. И прва животиња бјеше као лав, и друга животиња као теле, и трећа животиња имаше лице као човјек, и четврта животиња бјеше као орао кад лети.

8. И свака од четири животиње имаше по шест крила наоколо, и унутра пуна очију, и мира не имају дан и ноћ говорећи: Свет, свет, свет Господ Бог сведржитељ, који бјеше, и који јест, и који ће доћи.

9. И кад даше животиње славу и част и хвалу ономе што сјеђаше на пријестолу, што живи ва вијек вијека,

10. Падоше двадесет и четири старјешине пред онијем што сјеђаше на пријестолу, и поклонише се ономе што живи ва вијек вијека, и метнуше круне своје пред пријестолом говорећи:

11. Достојан си, Господе, да примиш славу и част и силу; јер си ти саздао све, и по вољи твојој јест и створено је.

Глава V.

1. И видјех у десници онога што сјеђаше на пријестолу књигу написану изнутра и споља, запечаћену са седам печата.

2. И видјех анђела јака гдје проповиједа гласом великијем: Ко је достојан да отвори књигу, и да разломи печате њезине?

3. И нико не могаше ни на небу, ни на земљи, ни под земљом да отвори књиге, ни да загледа у њу.

4. И ја плаках много, што се нико не нађе достојан да отвори и да прочита књигу, нити да загледа у њу.

5. И један од старјешина рече ми: Не плачи, ево је надвладао лав, који је од кољена Јудина, коријен Давидов, да отвори књигу и разломи седам печата њезинијех.

6. И видјех, и гле, насред пријестола и четири животиње, и посред старјешина јагње стајаше као заклано, и имаше седам рогова, и седам очију, које су седам духова Божијих посланијех по свему свијету.

7. И дође и узе књигу из деснице онога што сјеђаше на пријестолу.

8. И кад узе књигу, четири животиње и двадесет и четири старјешине падоше пред јагњетом, имајући сваки гусле, и златне чаше пуне тамјана, које су молитве светијех.

9. И пјеваху пјесму нову говорећи: Достојан си да узмеш књигу, и да отвориш печате њезине; јер си се заклао, и искупио си нас Богу крвљу својом од свакога кољена и језика и народа и племена,

10. И учинио си нас Богу нашему цареве и свештенике, и цароваћемо на земљи.

11. И видјех, и чух глас анђела многијех око пријестола и животиња и старјешина, и бјеше број њихов хиљаде хиљада,

12. Говорећи гласом великијем: Достојно је јагње заклано да прими силу и богаство и премудрост и јачину и част и славу и благослов.

13. И свако створење, што је на небу, и на земљи, и под земљом, и што је на мору, и што је у њима, све чух гдје говоре: Ономе што сједи на пријестолу, и јагњету благослов и част и слава и држава ва вијек вијека.

14. И четири животиње говораху: Амин. И двадесет и четири старјешине падоше и поклонише се ономе што живи ва вијек вијека.

Глава VI.

1. И видјех кад отвори јагње један од седам печата, и чух једну од четири животиње гдје говори као глас громовни: Дођи и виђи.

2. И видјех, и гле, коњ бијел, и онај што сјеђаше на њему имадијаше стријелу; и њему се даде вијенац, и изиђе побјеђујући, и да побиједи.

3. И кад отвори други печат, чух другу животињу гдје говори: Дођи и виђи.

4. И изиђе други коњ риђ, и ономе што сјеђаше на њему даде се да узме мир са земље, и да убија један другога, и даде му се мач велики.

5. И кад отвори трећи печат, чух трећу животињу гдје говори: Дођи и виђи. И видјех, и гле, коњ вран, и онај што сјеђаше на њему имаше мјерила у руци својој.

6. И чух глас између четири животиње гдје говори: Ока пшенице за грош, и три оке јечма за грош; а уља и вина не ће ни бити.

7. И кад отвори четврти печат, чух глас четврте животиње гдје говори: Дођи и виђи.

8. И видјех, и гле, коњ блијед, и ономе што сјеђаше на њему бјеше име смрт, и пакао иђаше за њим; и њему се даде област на четвртом дијелу земље да убије мачем и глађу и смрћу и звјерињем земаљскијем.

9. И кад отвори пети печат, видјех под олтаром душе побијенијех за ријеч Божију и за свједочанство које имаху.

10. И повикаше гласом великијем говорећи: Докле, господару свети и истинити! не судиш и не кајеш крви наше на онима што живе на земљи?

11. И дане бише свакоме од њих хаљине бијеле, и речено им би да почину још мало времена, докле се наврше и другари њихови и браћа њихова, који ваља да буду побијени као и они.

12. И видјех кад отвори шести печат, и гле, затресе се земља врло, и сунце поста црно као врећа од костријети, и мјесец поста као крв;

13. И звијезде небеске падоше на земљу као што смоква одбацује пупке своје кад је велики вјетар заљуља.

14. И небо се измаче као књига кад се савије, и свака гора и острво с мјеста својијех покренуше се.

15. И цареви земаљски, и бољари, и богати, и војводе, и силни, и сваки роб, и сваки слободњак, сакрише се по пећинама и по камењацима горскијем;

16. И говорише горама и камењу: Падните на нас, и сакријте нас од лица онога што сједи на пријестолу, и од гњева јагњетова.

17. Јер дође велики дан гњева његова, и ко може остати?

Глава VII.

1. И по том видјех четири анђела гдје стоје на четири угла земље, и држе четири вјетра земаљска, да не душе вјетар на земљу, ни на море, нити на и како дрво.

2. И видјех другога анђела гдје се пење од истока сунчанога, који имаше печат Бога живога; и повика гласом великијем на четири анђела којима бјеше дано да кваре земљу и море, говорећи:

3. Не кварите ни земље, ни мора, ни дрвета, докле запечатим слуге Бога нашега на челима њиховима.

4. И чух број запечаћенијех, сто и четрдесет и четири хиљаде запечаћенијех од свију кољена синова Израиљевијех;

5. Од кољена Јудина дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Рувимова дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Гадова дванаест хиљада запечаћенијех;

6. Од кољена Асирова дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Нефталимова дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Манасијна дванаест хиљада запечаћенијех;

7. Од кољена Симеунова дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Левијева дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Исахарова дванаест хиљада запечаћенијех;

8. Од кољена Завулонова дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Јосифова дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Венијаминова дванаест хиљада запечаћенијех.

9. По том видјех, и гле, народ многи, којега не може нико избројити, од свакога језика и кољена и народа и племена, стајаше пред пријестолом и пред јагњетом, обучен у хаљине бијеле, и палме у рукама њиховима.

10. И повикаше гласом великијем говорећи: Спасеније Богу нашему, који сједи на пријестолу, и јагњету.

11. И сви анђели стајаху око пријестола и старјешина и четири животиње, и падоше на лице пред пријестолом, и поклонише се Богу,

12. Говорећи: Амин, благослов и слава и премудрост и хвала и част и сила и јачина Богу нашему ва вијек вијека Амин.

13. И одговори један од старјешина говорећи ми: Ови обучени у бијеле хаљине ко су, и откуда дођоше?

14. И рекох му: Господару! ти знаш. И рече ми: Ово су који дођоше од невоље велике, и опраше хаљине своје и убијелише хаљине своје у крви јагњетовој.

15. За то су пред пријестолом Божијим, и служе му дан и ноћ у цркви његовој; и онај што сједи на пријестолу уселиће се у њих.

16. Више не ће огладњети ни ожедњети, и не ће на њих пасти сунце, нити и каква врућина.

17. Јер јагње, које је насред пријестола, пашће их, и упутиће их на изворе живе воде; и Бог ће отрти сваку сузу од очију њиховијех.

Глава VIII.

1. И кад отвори седми печат, поста тишина на небу око по сахата.

2. И видјех седам анђела који стајаху пред Богом, и даде им се седам труба.

3. И други анђео дође, и стаде пред олтаром, и имаше кадионицу златну; и бијаше му дано много тамјана да да молитвама свију светијех на олтар златни пред пријестолом.

4. И дим од кађења у молитвама светијех изиђе од руке анђелове пред Бога.

5. И узе анђео кадионицу, и напуни је огња с олтара, и баци је на земљу, и посташе гласови и громови и сијевање муња и тресење земље.

6. И седам анђела који имаху седам труба, приправише се да затрубе.

7. И први анђео затруби, и поста град и огањ, смијешани с крвљу, и падоше на земљу; и трећина дрва изгорје, и свака трава зелена изгорје.

8. И други анђео затруби, и као велика гора огњем запаљена паде у море; и трећина мора поста крв.

9. И умрије трећина створења које живи у мору, и трећина лађи пропаде.

10. И трећи анђео затруби, и паде с неба велика звијезда, која гораше као свијећа, и паде на трећину ријека и на изворе водене.

11. И име звијезди бјеше Пелен; и трећина вода поста пелен, и многи људи помријеше од вода, јер бијаху грке.

12. И четврти анђео затруби, и ударена би трећина сунца, и трећина мјесеца, и трећина звијезда, да помрча трећина њихова, и трећина дана да не свијетли, тако и ноћи.

13. И видјех, и чух једнога анђела гдје лети посред неба и говори гласом великијем: Тешко, тешко, тешко онима који живе на земљи од осталијех гласова трубнијех тројице анђела, који ће трубити.

Глава IX.

1. И пети анђео затруби, и видјех звијезду гдје паде с неба на земљу, и даде јој се кључ од студенца бездана;

2. И отвори студенац бездана, и изиђе дим из студенца као дим велике пећи, и поцрње сунце и небо од дима студенчева;

3. И из дима изиђоше скакавци на земљу, и даде им се област, као што и скорпије имају област на земљи.

4. И рече им се да не уде трави земаљској, нити и какој зелени, нити и каку дрвету, него само људима који немају печата Божијега на челима својима.

5. И даде им се да их не убијају, него да их муче пет мјесеци; и мучење њихово бијаше као мучење скорпијно кад уједе човјека;

6. И у те дане тражиће људи смрт, и не ће је наћи; и жељеће да умру, и смрт ће од њих бјежати.

7. И скакавци бијаху као коњи спремљени на бој; и на главама њиховима као круне од злата, и лица њихова као лица човјечија.

8. И имаху косе као косе женске, и зуби њихови бијаху као у лавова;

9. И имаху оклопе као оклопе гвоздене, и глас крила њиховијех бијаше као глас кола кад многи коњи трче на бој;

10. И имаху репове као скорпијне, и жалци бијаху на реповима њиховима; и дана им бјеше област да уде људима пет мјесеци.

11. И имаху над собом цара анђела бездана којему је име Чивутски Авадон, а Грчки Аполион.

12. Једно зло прође, ево иду још два зла за овијем.

13. И шести анђео затруби, и чух глас један од четири рогља златнога олтара, који је пред Богом,

14. Гдје говори шестоме анђелу који имаше трубу: Одријеши четири анђела који су свезани код ријеке велике Еуфрата.

15. И бише одријешена четири анђела који бијаху приправљени на сахат, и дан, и мјесец, и годину, да побију трећину људи.

16. И број војника на коњма бијаше двјеста хиљада хиљада; и чух број њихов.

17. И тако видјех у утвари коње, и оне што сјеђаху на њима, који имаху оклопе огњене и плаветне и сумпорне; и главе коња њиховијех бијаху као главе лавова, и из уста њиховијех излажаше огањ и дим и сумпор.

18. И од ова три зла погибе трећина људи, од огња и од дима и од сумпора што излажаше из уста њиховијех.

19. Јер сила коња бјеше у устима њиховима, и у реповима њиховима; јер репови њихови бијаху као змије и имаху главе, и њима уђаху.

20. И остали људи који не бише побијени злима овима, не покајаше се од дјела руку својијех, да се не поклањају ђаволима, ни идолима златнима и сребрнима и мједенима и каменима и дрвенима, који ни могу видјети, ни чути, ни ходити;

21. Нити се покајаше од убиства својијех, ни од чарања својијех, ни од курварства својега, ни од крађа својијех.

Глава X.

1. И видјех другога анђела јака гдје силази с неба, који бјеше обучен у облак, и дуга бјеше на глави његовој, и лице његово бјеше као сунце, и ноге његове као стубови огњени;

2. И имаше у руци својој књижицу отворену, и метну ногу своју десну на море, а лијеву на земљу.

3. И повика гласом великијем, као лав кад риче; и кад он повика, говорише седам громова гласове своје.

4. И кад говорише седам громова гласове своје, шћадијах да пишем; и чух глас с неба који ми говори: Запечати шта говорише седам громова, и ово не пиши.

5. И анђео којега видјех гдје стоји на мору и на земљи, подиже руку своју к небу,

6. И закле се онијем који живи ва вијек вијека, који сазда небо и што је на њему, и земљу и што је на њој, и море и што је у њему, да времена већ не ће бити;

7. Него у дане гласа седмога анђела, кад затруби, онда ће се свршити тајна Божија, као што јави својијем слугама пророцима.

8. И глас који чух с неба, опет проговори са мном и рече: Иди и узми књижицу отворену из руке онога анђела што стоји на мору и на земљи.

9. И отидох к анђелу, и рекох му: Дај ми књижицу. И рече ми: Узми и изједи је; и грка ће бити у трбуху твојему, али у устима биће ти слатка као мед.

10. И узех књижицу из руке анђелове, и изједох је; и бјеше у устама мојима као мед слатка, а кад је изједох, бијаше грка у трбуху мојему.

11. И рече ми: Ваља ти опет пророковати народима и племенима и језицима и царевима многима.

Глава XI.

1. И даде ми се трска као палица, говорећи: Устани и измјери цркву Божију и олтар, и оне што се клањају у њој;

2. А порту што је изван цркве, избаци на поље, нити је мјери, јер је дана незнабошцима; и град свети газиће четрдесет и два мјесеца.

3. И даћу двојици својијех свједока, и прорицаће хиљаду и двјеста и шездесет дана обучени у вреће.

4. Ови су двије маслине и два жишка што стоје пред господаром земаљскијем.

5. И ако им ко неправду учини, огањ изилази из уста њиховијех, и појешће непријатеље њихове; и ко хтједбуде да им учини на жао онај ваља да буде убијен.

6. И ови ће имати власт да затворе небо, да не падне дажд на земљу у дане њихова прорицања; и имаће власт над водама, да их претварају у крв, и да ударе земљу сваком муком, кадгод хтједбуду.

7. И кад сврше свједочанство своје, онда ће звијер што излази из бездана учинити с њима рат, и побиједиће их и убиће их.

8. И тјелеса њихова оставиће на улици града великога, који се духовно зове Содом и Мисир, гдје и Господ наш разапет би.

9. И гледаће неки од народа и племена и језика и кољена тјелеса њихова три дана и по, и не ће дати да се њихова тјелеса метну у гробове.

10. И који живе на земљи, обрадоваће се и развеселиће се за њих, и слаће даре један другоме, јер ова два пророка мучише оне што живе на земљи.

11. И послије три дана и по дух живота од Бога уђе у њих; и сташе оба на ногама својима, и страх велики нападе на оне који их гледаху.

12. И чуше глас велики с неба, који им говори: Изиђите амо. И изиђоше на небо на облацима, и видјеше их непријатељи њихови.

13. И у тај час затресе се земља врло, и десети дијел града паде, и тресење земље поби седам хиљада имена човјечијих; и остали се уплашише, и даше славу Богу небескоме.

14. Зло друго прође; ево зло треће иде брзо.

15. И седми анђео затруби, и посташе велики гласови на небесима говорећи: Поста царство свијета Господа нашега и Христа његова, и цароваће ва вијек вијека.

16. И двадесет и четири старјешине које сјеђаху пред Богом на пријестолима својима, падоше на лица своја и поклонише се Богу.

17. Говорећи: Хвалимо те Господе Боже сведржитељу, који јеси, и бјеше, и бићеш, што си примио силу своју велику, и царујеш.

18. И незнабошци се прогњевише, и дође гњев твој и вријеме мртвима да се суди, и да се да плата слугама твојима, пророцима и светима, и онима који се боје имена твојега, малима и великима, и да се погубе они који земљу погубише.

19. И отвори се црква Божија на небу, и показа се ћивот завјета његова у цркви његовој; и бише сијевања муња, и гласови, и громови, и тресење земље, и град велики.

Глава XII.

1. И знак велики показа се на небу: жена обучена у сунце, и мјесец под ногама њезинијем, и на глави њезиној вијенац од дванаест звијезда.

2. И бјеше трудна, и викаше од муке, и мучаше се да роди.

3. И показа се други знак на небу, и гле, велика црвена аждаха, која имаше седам глава, и десет рогова; и на главама њезинијем седам круна;

4. И реп њезин одвуче трећину звијезда небескијех, и баци их на земљу. И аждаха стајаше пред женом која шћаше да се породи, да јој прождере дијете кад роди.

5. И роди мушко, сина, који ће пасти све народе с палицом гвозденом; и дијете њезино би узето к Богу и пријестолу његову.

6. А жена утече у пустињу гдје имаше мјесто приправљено од Бога, да се онамо храни хиљаду и двјеста и шездесет дана.

7. И поста рат на небу. Михаило и анђели његови ударише на аждаху, и би се аждаха и анђели њезини.

8. И не надвладаше, и више им се не нађе мјеста на небу.

9. И збачена би аждаха велика, стара змија, која се зове ђаво и сотона, који вара сав васиони свијет, и збачена би на земљу, и анђели њезини збачени бише с њом.

10. И чух глас велики на небу који говори: Сад поста спасеније и сила и царство Бога нашега, и област Христа његова; јер се збаци опадач браће наше, који их опадаше пред Богом нашијем дан и ноћ.

11. И они га побиједише крвљу јагњетовом и ријечју свједочанства својега, и не марише за живот свој до саме смрти.

12. За то веселите се небеса и ви који живите на њима. Тешко вама који живите на земљи и мору, јер ђаво сиђе к вама, и врло се расрдио, знајући да времена мало има.

13. И кад видје аждаха да збачена би на земљу, гоњаше жену која роди мушко.

14. И жени дана бише два крила орла великога да лети у пустињу на своје мјесто, гдје ће се хранити вријеме и времена и по времена, сакривена од лица змијина.

15. И испусти змија за женом из уста својијех воду као ријеку, да је утопи у ријеци.

16. И поможе земља жени, и отвори земља уста своја, и прождрије ријеку коју испусти змија из уста својијех.

17. И разгњеви се змија на жену, и отиде да се побије с осталијем сјеменом њезинијем, које држи заповијести Божије и има свједочанство Исуса Христа.

Глава XIII.

1. И стадох на пијеску морскоме; и видјех звијер гдје излази из мора, која имаше седам глава, и рогова десет, и на роговима њезинијем десет круна, а на главама њезинијем имена хулна.

2. И звијер коју видјех бијаше као рис, и ноге јој као у медвједа, и уста њезина као уста лавова, и даде јој змија силу своју, и пријестол свој, и област велику.

3. И видјех једну од глава њезинијех као рањену на смрт, и рана смрти њезине излијечи се. И чуди се сва земља иза звијери, и поклонише се змији, која даде област звијери.

4. И поклонише се звијери говорећи: Ко је као звијер? и ко може ратовати с њом?

5. И дана јој бише уста која говоре велике ствари и хуљења, и дана јој би област да чини четрдесет и два мјесеца.

6. И отвори уста своја за хуљење на Бога, да хули на име његово, и на кућу његову, и на оне који живе на небу.

7. И дано јој би да се бије са светима, и да их побиједи; и дана јој би област над свакијем кољеном и народом и језиком и племеном.

8. И поклонише јој се сви који живе на земљи којима имена нијесу записана у животној књизи јагњета, које је заклано од постања свијета.

9. Ако ко има ухо нека чује.

10. Ко у ропство води, биће у ропство одведен; ко ножем убије, ваља да он ножем буде убијен. Овдје је трпљење и вјера светијех.

11. И видјех другу звијер гдје излази из земље, и имаше два рога као у јагњета; и говораше као аждаха.

12. И сву власт прве звијери чињаше пред њом; и учини да земља и који живе на њој поклони се првој звијери којој се исцијели рана смртна.

13. И учини чудеса велика, и учини да и огањ силази с неба на земљу пред људима.

14. И вара оне који живе на земљи знацима, који јој бише дани да чини пред звијери, говорећи онима што живе на земљи да начине икону звијери која имаде рану смртну и оста жива.

15. И би јој дано да даде дух икони звијериној, да проговори икона звијерина, и да учини да се побију који се год не поклоне икони звијериној.

16. И учини све, мале и велике, богате и сиромашне, слободњаке и робове, те им даде жиг на десној руци њиховој или на челима њиховима,

17. Да нико не може ни купити ни продати, осим ко има жиг, или име звијери, или број имена њезина.

18. Овдје је мудрост. Ко има ум нека израчуни број звијери: јер је број човјеков, и број њезин шест стотина и шездесет и шест.

Глава XIV.

1. И видјех, и гле, јагње стајаше на гори Сионској, и с њим сто и четрдесет и четири хиљаде, који имаху име оца његова написано на челима својима.

2. И чух глас с неба као глас вода многијех, и као глас грома великога; и чух глас гудача који гуђаху у гусле своје.

3. И пјеваху као нову пјесну пред пријестолом и пред четири животиње и пред старјешинама; и нико не могаше научити пјесне, осим онијех сто и четрдесет и четири хиљаде који су откупљени са земље.

4. Ово су који се не опоганише са женама, јер су дјевственици; они иду за јагњетом кудгод оно пође. Ови су купљени од људи првенци Богу и јагњету.

5. И у њиховијем устима не нађе се пријевара, јер су без мане пред пријестолом Божијим.

6. И видјех другога анђела гдје лети посред неба, који имаше вјечно јеванђелије да објави онима који живе на земљи, и свакоме племену и језику и кољену и народу,

7. И говораше великијем гласом: Бојте се Бога, и подајте му славу, јер дође час суда његова; и поклоните се ономе који је створио небо и земљу и море и изворе водене.

8. И други анђео за њим иде говорећи: Паде, паде Вавилон град велики: јер отровнијем вином курварства својега напоји све народе.

9. И трећи анђео за њим иде говорећи гласом великијем: Ко се год поклони звијери и икони њезиној, и прими жиг на чело своје или на руку своју,

10. И он ће пити од вина гњева Божијега, које је непомијешано уточено у чашу гњева његова, и биће мучен огњем и сумпором пред анђелима светима и пред јагњетом.

11. И дим мучења њихова излазиће ва вијек вијека; и не ће имати мира дан и ноћ који се поклањају звијери и икони њезиној, и који примају жиг имена њезина.

12. Овдје је трпљење светијех, који држе заповијести Божије и вјеру Исусову.

13. И чух глас с неба гдје ми говори: Напиши: благо мртвима који умиру у Господу од сад. Да, говори Дух, да почину од трудова својијех; јер дјела њихова иду за њима.

14. И видјех, и гле, облак бијел, и на облаку сјеђаше као син човјечиј, и имаше на глави својој круну златну, и у руци својој срп оштар.

15. И други анђео изиђе из цркве вичући великијем гласом ономе што сједи на облаку: Замахни српом својијем и жњи, јер дође вријеме да се жње, јер се осуши жито земаљско.

16. И онај што сјеђаше на облаку баци срп свој на земљу, и пожњевена би земља.

17. И други анђео изиђе из цркве што је на небу, и имаше и он косијер оштар.

18. И други анђео изиђе из олтара, који имаше област над огњем, и повика с великом виком ономе који имаше косијер оштри, говорећи: Замахни косијером својијем оштријем, и одрежи грожђе винограда земаљскога; јер већ сазреше пуца његова.

19. И баци анђео косијер свој на земљу, и обра виноград земаљски, и метну у кацу великога гњева Божијега.

20. И оточи се каца изван града, и изиђе крв из каце тја до узда коњма хиљаду и шест стотина потркалишта.

Глава XV.

1. И видјех други велики знак на небу и чудо: седам анђела који имаху седам пошљедњијех зала, јер се у њима саврши гњев Божиј.

2. И видјех као стаклено море смијешано с огњем, и оне што побиједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, гдје стоје на мору стакленоме и имају гусле Божије;

3. И пјевају пјесну Мојсија слуге Божијега, и пјесну јагњетову, говорећи: Велика су и дивна дјела твоја, Господе Боже сведржитељу, праведни су и истинити путови твоји, царе светијех.

4. Ко се не ће побојати тебе, Господе, и прославити име твоје? Јер си ти један свет; јер ће сви незнабошци доћи и поклонити се пред тобом; јер се твоји судови јавише.

5. И послије овога видјех, и гле, отвори се црква скиније свједочанства на небу,

6. И изиђоше седам анђела из цркве, који имаху седам зала, обучени у чисте и бијеле хаљине од платна, и опасани по прсима појасима златнијем;

7. И једна од четири животиње даде седморици анђела седам чаша златнијех напуњенијех гњева Бога, који живи ва вијек вијека.

8. И напуни се црква дима од славе Божије и од силе његове; и нико не могаше доћи у цркву, док се не сврши седам зала седморице анђела.

Глава XVI.

1. И чух глас велики из цркве гдје говори седморици анђела: Идите и излијте седам чаша гњева Божијега на земљу.

2. И отиде први анђео, и изли чашу своју на земљу; и посташе ране зле и љуте на људима који имају жиг звијерин и који се клањају икони њезиној.

3. И други анђео изли чашу своју у море; и поста крв као од мртваца, и свака душа жива умрије у мору.

4. И трећи анђео изли чашу своју на ријеке и на изворе водене; и поста крв.

5. И чух анђела воденога гдје говори: Праведан си Господе, који јеси, и који бјеше, и свет, што си ово судио;

6. Јер пролише крв светијех и пророка, и крв си им дао да пију, јер су заслужили.

7. И чух другога из олтара гдје говори: Да, Господе Боже сведржитељу, истинити су и прави судови твоји.

8. И четврти анђео изли чашу своју на сунце, и дано му би да жеже људе огњем.

9. И опалише се људи од велике врућине, и хулише на име Бога, који има област над злима овима, и не покајаше се да му даду славу.

10. И пети анђео изли чашу своју на пријесто звијерин; и царство њезино поста тамно, и жватаху језике своје од бола.

11. И хулише на име Бога небескога од бола и од рана својијех, и не покајаше се од дјела својијех.

12. И шести анђео изли чашу своју на велику ријеку Еуфрат; и пресахну вода њезина, да се приправи пут царевима од истока сунчанога.

13. И видјех из уста аждахинијех, и из уста звијеринијех, и из уста лажнога пророка, гдје изиђоше три нечиста духа, као жабе.

14. Јер су ово духови ђаволски, који чине чудеса, и излазе к царевима свега васионога свијета да их скупе на бој за онај велики дан Бога сведржитеља.

15. Ево идем као лупеж; благо ономе који је будан и који чува хаљине своје, да го не ходи и да се не види срамота његова.

16. И сабра их на мјесто, које се Чивутски зове Армагедон.

17. И седми анђео изли чашу своју по небу, и изиђе глас велики из цркве небеске од пријестола говорећи: Сврши се.

18. И бише сијевања муња и громови, и гласови, и би велико тресење земље, каково никад не би од како су људи на земљи, толико тресење, тако велико.

19. И град велики раздијели се на три дијела, и градови незнабожачки падоше; и Вавилон велики спомену се пред Богом да му да чашу вина љутога гњева својега.

20. И сва острва побјегоше, и горе се не нађоше,

21. И град велики као глава паде с неба на људе; и људи хулише на Бога од зла граднога, јер је велика мука његова врло.

Глава XVII.

1. И дође један од седам анђела који имаху седам чаша, и говори са мном говорећи ми: Ходи да ти покажем суд курве велике, која сједи на водама многима;

2. С којом се курваше цареви земаљски, и који живе на земљи опише се вином курварства њезина.

3. И уведе ме духом у пусто мјесто; и видјех жену гдје сједи на звијери црвеној која бјеше пуна имена хулнијех и имаше седам глава и десет рогова.

4. И жена бјеше обучена у порфиру и скерлет и накићена златом и камењем драгијем и бисером, и имаше чашу златну у руци својој пуну мрзости и поганштине курварства својега;

5. И на челу њезину написано име: Тајна, Вавилон велики, мати курвама и мрзостима земаљскима.

6. И видјех жену пијану од крви светијех и од крви свједока Исусовијех; и зачудих се чудом великијем кад је видјех.

7. И рече ми анђео: Шта се чудиш? Ја ћу ти казати тајну ове жене, и звјери што је носи и има седам глава и десет рогова.

8. Звијер коју си видио, бјеше и није, и изићи ће из бездана и отићи ће у пропаст; и удивиће се који живе на земљи, којима имена написана нијесу у књигу живота од постања свијета, кад виде звијер, која бјеше, и није, и доћи ће опет.

9. Овдје је ум, који има мудрост. Седам глава, то су седам гора на којима жена сједи.

10. И јесу седам царева. Пет је њих пало, и један јест, а други још није дошао; и кад дође за мало ће остати.

11. И звијер која бјеше и није, и она је осми, и јест од седморице, и у пропаст иде.

12. И десет рогова, које си видио, то су десет царева, који царство још не примише, него ће област као цареви на једно вријеме примити са звијери.

13. Ови једну вољу имају, и силу и област своју даће звијери.

14. Ови ће се побити с јагњетом, и јагње ће их побиједити, јер је господар над господарима и цар над царевима; и који су с њим, јесу позвани и избрани и вјерни.

15. И рече ми: Воде, што си видио, гдје сједи курва, оно су људи и народи, и племена и језици.

16. И десет рогова, што си видио на звијери, они ће омрзнути на курву, и опустошиће је и оголузнити, и месо њезино појешће и сажећи ће је огњем.

17. Јер је Бог дао у срца њихова да учине вољу његову, и да учине вољу једну, и да даду царство своје звијери, док се сврше ријечи Божије.

18. И жена, коју си видио, јест град велики, који има царство над царевима земаљскима.

Глава XVIII.

1. М послије овога видјех другога анђела гдје силази с неба, који имаше област велику; и земља се засвијетли од славе његове.

2. И повика јакијем гласом говорећи: Паде, паде Вавилон велики, и поста стан ђаволима, и тамница свакоме духу нечистоме, и тамница свију птица нечистијех и мрскијех; јер отровнијем вином курварства својега напоји све народе;

3. И цареви земаљски с њом се курваше, и трговци земаљски обогатише се од богаства сласти њезине.

4. И чух глас други с неба који говори: Изиђите из ње, народе мој, да се не помијешате у гријехе њезине, и да вам не науде зла њезина.

5. Јер гријеси њезини допријеше тја до неба, и Бог се опомену неправде њезине.

6. Платите јој као што и она плати вама, и подајте јој двојином онолико по дјелима њезинима: којом чашом захвати вама захватајте јој по два пута онолико.

7. Колико се прослави и наслади толико јој подајте мука и жалости; јер говори у срцу својему: сједим као царица, и нијесам удовица, и жалости не ћу видјети.

8. За то ће у један дан доћи зла њезина: смрт и плач и глад, и сажећи ће се огњем; јер је јак Господ Бог који јој суди.

9. И заплакаће и зајаукати за њом цареви земаљски који се с њом курваше и бјеснише, кад виде дим горења њезина,

10. Из далека стојећи од страха мука њезинијех и говорећи: Јаох! јаох! граде велики Вавилоне, граде тврди, јер у један час дође суд твој!

11. И трговци земаљски заплакаће и зајаукати за њом, што њиховијех товара нико више не купује;

12. Товара злата и сребра и камења драгога и бисера и узвода и порфире и свиле и скерлета, и свакога мирисног дрвета, и свакојакијех судова од филдиша, и свакојакијех судова од најскупљега дрвета, мједи и гвожђа и мермера,

13. И цимета и тамјана и мира и ливана, и вина и уља, и нишестета и пшенице, и говеда и оваца, и коња и кола, и тјелеса и душа човјечијих.

14. И воћа жеља душе твоје отидоше од тебе, и све што је масно и добро отиде од тебе, и више га не ћеш наћи.

15. Трговци који се овијем товарима обогатише од ње, стаће из далека од страха мучења њезина, плачући и јаучући,

16. И говорећи: Јаох! јаох! граде велики, обучени у свилу и порфиру и скерлет, и накићени златом и камењем драгијем и бисером;

17. Јер у један час погибе толико богаство! И сви господари од лађи, и сав народ у лађама, и лађари, и којигод раде на мору, стадоше из далека,

18. И викаху, видјевши дим горења њезина, и говораху: Ко је био као овај град велики?

19. И бацише прах на главе своје, и повикаше плачући и ридајући, говорећи: Јаох! јаох! граде велики, у коме се обогатише сви који имају лађе на мору од богаства његова, јер у један час опустје!

20. Весели се над њим небо, и свети апостоли и пророци, јер Бог покаја суд ваш на њему.

21. И узе један анђео јак камен велики, као камен воденични, и баци у море говорећи: Тако ће са хуком бити бачен Вавилон град велики, и не ће се више наћи;

22. И глас гудача и пјевача и свирача и трубача не ће се више чути у теби; и никакав мајстор ни од каква заната не ће се више наћи у теби, и хука камења воденичнога не ће се чути у теби;

23. И видјело жишка не ће се више свијетлити у теби, и глас женика и невјесте не ће више бити чувен у теби; јер трговци твоји бијаху бољари земаљски, јер твојијем чарањем преварени бише сви народи.

24. И у њему се нађе крв пророчка и светијех, и свију који су побијени на земљи.

Глава XIX.

1. И послије овога чух глас велики народа многога на небу гдје говори: Алилуја! спасеније и слава и част и сила Господу нашему;

2. Јер су истинити и прави судови његови, што је осудио курву велику, која поквари земљу курварством својијем, и покајао крв слугу својијех од руке њезине.

3. И другом рекоше: Алилуја! И дим њезин излажаше ва вијек вијека.

4. И падоше двадесет и четири старјешине, и четири животиње, и поклонише се Богу који сјеђаше на пријестолу, говорећи: Амин, алилуја!

5. И глас изиђе од пријестола који говори: Хвалите Бога нашега све слуге његове, и који га се бојите, и мали и велики.

6. И чух као глас народа многога, и као глас вода многијех, и као глас громова јакијех, који говоре: Алилуја! јер царује Господ Бог сведржитељ.

7. Да се радујемо и веселимо, и да дамо славу њему; јер дође свадба јагњетова, и жена његова приправила се;

8. И дано јој би да се обуче у свилу чисту и бијелу: јер је свила правда светијех.

9. И рече ми: Напиши: благо онима који су позвани на вечеру свадбе јагњетове. И рече ми: Ове су ријечи истините Божије.

10. И паднувши пред ногама његовима поклоних му се; и рече ми: Гле, немој, ја сам слуга као и ти и браћа твоја која имају свједочанство Исусово. Богу се поклони; јер је свједочанство Исусово Дух пророштва.

11. И видјех небо отворено, и гле, коњ бијел, и који сјеђаше на њему зове се вјеран и истинит, и суди по правди и војује.

12. А очи су му као пламен огњени, и на глави његовој круне многе, и имаше име написано, којега нико не зна до он сам.

13. И бјеше обучен у хаљину црвену од крви, и име се његово зове: Ријеч Божија.

14. И војске небеске иђаху за њим на коњма бијелијем, обучене у свилу бијелу и чисту.

15. И из уста његовијех изиђе мач оштар, да њиме побије незнабошце; и он ће их пасти с палицом гвозденом, и он гази кацу вина срдње и гњева Бога сведржитеља.

16. И има на хаљини и на стегну своме име написано: Цар над царевима и господар над господарима.

17. И видјех једнога анђела гдје стоји на сунцу и повика гласом великијем говорећи свима птицама које лете испод неба: Дођите и скупите се на велику вечеру Божију,

18. Да једете меса од царева, и меса од војвода, и меса од јунака, и меса од коња и од онијех који сједе на њима, и меса од свију слободњака и робова, и од малијех и великијех.

19. И видјех звијер и цареве земаљске и војнике њихове скупљене да се побију с онијем што сједи на коњу и с војскама његовијем.

20. И би ухваћена звијер, и с њом лажни пророк који учини пред њим знаке којима превари о не који примише жиг звијерин који се поклањају икони њезиној: живи бише бачени обоје у језеро огњено, које гори сумпором.

21. А остали побијени бише мачем онога што сједи на коњу, који изиђе из уста његовијех: и све се птице наситише од меса њихова.

Глава XX.

1. И видјех анђела гдје силази с неба, који имаше кључ од бездана и вериге велике у руци својој.

2. И ухвати аждаху, стару змију, која је ђаво и сотона, и свеза је на хиљаду година,

3. И у бездан бади је, и затвори је, и запечати над њом, да више не прелашћује народа, док се не наврши хиљаду година; и по том ваља да буде одријешена на мало времена.

4. И видјех пријестоле, и сјеђаху на њима, и даде им се суд, и душе исјеченијех за свједочанство Исусово и за ријеч Божију, који се не поклонише звијери ни икони њезиној, и не примише жига на челима својима и на руци својој; и оживљеше и цароваше с Христом хиљаду година.

5. А остали мртваци не оживљеше, докле се не сврши хиљада година. Ово је прво васкрсеније.

6. Блажен је и свет онај који има дијел у првом васкрсенију: над њима друга смрт нема области, него ће бити свештеници Богу и Христу, и цароваће с њим хиљаду година.

7. И кад се сврши хиљада година, пустиће се сотона из тамнице своје,

8. И изићи ће да вара народе по сва четири краја земље, Гога и Магога, да их скупи на бој, којијех је број као пијесак морски.

9. И изиђоше на ширину земље, и опколише око светијех, и град љубазни; и сиђе огањ од Бога с неба, и поједе их.

10. И ђаво који их вараше би бачен у језеро огњено и сумпорито, гдје је звијер и лажни пророк; и биће мучени дан и ноћ ва вијек вијека.

11. И видјех велики бијел пријестол, и онога што сјеђаше на њему, од чијега лица бјежаше небо и земља, и мјеста им се не нађе.

12. И видјех мртваце мале и велике гдје стоје пред Богом, и књиге се отворише; и друга се књига отвори, која је књига живота; и суд примише мртваци као што је написано у књигама, по дјелима својима.

13. И море даде своје мртваце, и смрт и пакао дадоше своје мртваце; и суд примише по дјелима својима.

14. И смрт и пакао бачени бише у језеро огњено. И ово је друга смрт.

15. И ко се не нађе написан у књизи живота, бачен би у језеро огњено.

Глава XXI.

1. И видјех небо ново и земљу нову; јер прво небо и прва земља прођоше, и мора више нема.

2. И ја Јован видјех град свети, Јерусалим нов, гдје силази од Бога с неба, приправљен као невјеста украшена мужу својему.

3. И чух глас велики с неба гдје говори: Ево скиније Божије међу људима, и живљеће с њима, и они ће бити народ његов, и сам Бог биће с њима Бог њихов.

4. И Бог ће отрти сваку сузу од очију њиховијех, и смрти не ће бити више, ни плача, ни вике, ни болести не ће бити више; јер прво прође.

5. И рече онај што сјеђаше на пријестолу: Ево све ново творим. И рече ми: Напиши, јер су ове ријечи истините и вјерне.

6. И рече ми: Сврши се. Ја сам алфа и омега, почетак и свршетак. Ја ћу жедноме дати из извора воде живе за бадава.

7. Који побиједи, добиће све, и бићу му Бог, и он ће бити мој син.

8. А страшљивима и невјернима, и поганима и крвницима, и курварима, и врачарима, и идолопоклоницима, и свима лажама, њима је дијел у језеру што гори огњем и сумпором; које је смрт друга.

9. И дође к мени један од седам анђела који имаху седам чаша напуњенијех седам зала пошљедњијех, и рече ми говорећи: Ходи да ти покажем невјесту, јагњетову жену.

10. И одведе ме у духу на гору велику и високу, и показа ми град велики, свети Јерусалим, гдје силази с неба од Бога,

11. И имаше славу Божију; и свјетлост његова бијаше као драги камен, као камен јаспис свијетли,

12. И имаше зид велики и висок, и имаше дванаестора врата, и на вратима дванаест анђела, и имена написана, које су имена дванаест кољена Израиљевијех.

13. Од истока врата троја, и од сјевера врата троја, од југа врата троја, и од запада врата троја.

14. И зид градски имаше дванаест темеља, и на њима имена дванаест апостола јагњетовијех.

15. И онај што говораше са мном, имаше трску златну да измјери град и врата његова и зидове његове.

16. И град на четири угла стоји, и дужина је његова толика колика и ширина. И измјери град трском на дванаест хиљада потркалишта: дужина и ширина и висина једнака је.

17. И размјери зид његов на сто и четрдесет и четири лакта, по мјери човјечијој, која је анђелова.

18. И бјеше грађа зида његова јаспис, и град злато чисто, као чисто стакло.

19. И темељи зидова градскијех бијаху украшени свакијем драгајем камењем: први темељ бијаше јаспис, други сапфир, трећи халкидон, четврти смарагд,

20. Пети сардоникс, шести сард, седми хрисолит, осми вирил, девети топаз, десети хрисопрас, једанаести јакинт, дванаести аметист.

21. И дванаест врата, дванаест зрна бисера: свака врата бијаху од једнога зрна бисера; и улице градске бијаху злато чисто, као стакло пресвијетло.

22. И цркве не видјех у њему: јер је њему црква Господ Бог сведржитељ, и јагње.

23. И град не потребује сунца ни мјесеца да свијетле у њему; јер га слава Божија просвијетли, и жижак је његов јагње.

24. И народи који су спасени ходиће у видјелу његову, и цареви земаљски донијеће славу и част своју у њега.

25. И врата његова не ће се затворати дању, јер ондје ноћи не ће бити.

26. И донијеће славу и част незнабожаца у њега.

27. И не ће у њега ући ништа погано, и што чини мрзост и лаж, него само који су написани у животној књизи јагњета.

Глава XXII.

1. И показа ми чисту ријеку воде живота, бистру као кристал, која излажаше од пријестола Божијега и јагњетова.

2. Насред улица његовијех и с обје стране ријеке дрво живота, које рађа дванаест родова дајући свакога мјесеца свој род; и лишће од дрвета бијаше за исцјељивање народима.

3. И више не ће бити никакве проклетиње; и пријестол Божиј и јагњетов биће у њему; и слуге његове послуживаће га,

4. И гледаће лице његово, и име његово биће на челима њиховима.

5. И ноћи тамо не ће бити, и не ће потребовата видјела од жишка, ни видјела сунчанога, јер ће их обасјавати Господ Бог; и цароваће ва вијек вијека.

6. И рече ми: Ово су ријечи вјерне и истините, и Господ Бог светијех пророка посла анђела својега да покаже слугама својима шта ће бити скоро.

7. Ево ћу доћи скоро: благо ономе који држи ријечи пророштва књиге ове.

8. И ја Јован видјех ово и чух; и кад чух и видјех, падох да се поклоним на ноге анђела који ми ово показа.

9. И рече ми: Гле, немој, јер сам и ја слуга као и ти и браћа твоја пророци и они који држе ријечи књиге ове. Богу се поклони.

10. И рече ми: Не запечаћавај ријечи пророштва књиге ове; јер је вријеме близу.

11. Ко чини неправду, нека чини још неправду; и ко је поган, нека се још погани; и ко је праведан, нека још чини правду; и ко је свет, нека се још свети.

12. И ево ћу доћи скоро, и плата моја са мном, да дам свакоме по дјелима његовијем.

13. Ја сам алфа и омега, почетак и свршетак, први и пошљедњи.

14. Благо онима који творе заповијести његове, да им буде власт на дрво живота, и да уђу на врата у град.

15. А на пољу су пси и врачари и курвари и крвници и идолопоклоници и сваки који љуби и чини лаж.

16. Ја Исус послах анђела својега да вам ово посвједочи у црквама. Ја сам коријен и род Давидов, и сјајна звијезда даница.

17. И Дух и невјеста говоре: Дођи. И који чује нека говори: Дођи. И ко је жедан нека дође, и ко хоће нека узме воду живота за бадава.

18. Јер свједочим свакоме који чује ријечи пророштва књиге ове; ако ко дометне овоме, Бог ће наметнути на њега зла написана у књизи овој;

19. И ако ко одузме од ријечи књиге пророштва овога, Бог ће одузети његов дијел од књиге живота, и од града светога, и од онога што је написано у књизи овој.

20. Говори онај који свједочи ово: Да, доћи ћу скоро! Амин. Да, дођи, Господе Исусе.

21. Благодат Господа нашега Исуса Христа са свима вама. Амин.