Књига пророка Малахије
Из Викизворникa — слободне библиотеке
Књига пророка Малахије
Садржај |
[уреди] Израиљева незахвалност. Кажњавање свештеника и народа због незаконите жртве.
(прва глава)
1. Бреме ријечи Господње Израиљу преко Малахије.
2. Љубим вас, вели Господ; а ви говорите: у чем нас љубиш? Не бјеше ли Исав брат Јакову? говори Господ; али Јакова љубих.
3. А на Исава мрзих; зато горе његове опустих и нашљедство његово дадох змајевима из пустиње.
4. Што Едом говори: осиромашисмо, али ћемо се повратити и саградити пуста мјеста, овако вели Господ над војскама: нека они граде, али ћу ја разградити, и они ће се звати: крајина безаконичка и народ на који се гњеви Господ довијека.
5. И очи ће ваше видјети и ви ћете рећи: велик је Господ на међама Израиљевијем.
6. Син поштује оца и слуга господара својега; ако сам ја отац, гдје је част моја? и ако сам господар, гдје је страх мој? вели Господ над војскама вама, свештеници, који презирете име моје, и говорите: у чем презиремо име твоје?
7. Доносите на мој олтар хљеб оскврњен, и говорите: чим те оскврнисмо? Тијем што говорите: сто је Господњи за презирање.
8. И кад доносите слијепо на жртву, није ли зло? и кад доносите хромо или болесно, није ли зло? однеси га старјешини својему, хоћеш ли му угодити и хоће ли погледати на те? вели Господ над војскама.
9. Зато, молите се Богу да се смилује на нас; кад је то из ваших руку, хоће ли на кога од вас гледати? говори Господ над војскама.
10. Ко је међу вама који би затворио врата или запалио огањ на мом олтару ни за што? Нијесте ми мили, вели Господ над војскама, и нећу примити дара из ваше руке.
11. Јер од истока сунчанога до запада велико ће бити име моје међу народима, и на сваком ће се мјесту приносити кад имену мојему и чист дар; јер ће име моје бити велико међу народима, вели Господ над војскама.
12. А ви га скврните говорећи: сто је Господњи нечист, и што се поставља на њ, јело је за презирање.
13. И говорите: гле, колика мука! а могло би се одухнути, говори Господ над војскама; и доносите отето, и хромо и болесно доносите на дар; еда ли ћу примити из руке ваше? говори Господ.
14. Проклет да је варалица, који има у свом стаду мушко и завјетује, па приноси Господу кварно; јер сам велик цар, вели Господ над војскама, и име је моје страшно међу народима.
[уреди] Проповијед и казна свештеника и народа због његовијех гријехова, нарочито због бракова са многобожачкијем женама.
(друга глава)
1. И тако сада вама је ова заповијест, свештеници.
2. Ако не послушате и не ставите у срце да дате славу имену мојему, вели Господ над војскама, тада ћу пустити на вас проклетство и проклећу благослове ваше; и проклех их, јер не стављате у срце.
3. Ево ја ћу вам покварити усјев, и бацићу вам балегу у лице, балегу празника ваших, да вас однесе са собом.
4. И познаћете да сам вам ја послао ову заповијест да би био мој завјет с Левијем, вели Господ над војскама.
5. Завјет мој за живот и мир бјеше с њим, и дадох му то за страх, јер ме се бојаше и имена се мојега страшаше.
6. Закон истинити бјеше у устима његовијем, и безакоње се не нађе на уснама његовијем; у миру и право иде са мном и многе одврати од безакоња.
7. Јер усне свештеникове треба да чувају знање и закон да се тражи из његовијех уста, јер је анђео Господа над војскама.
8. Али ви зађосте с пута, и учинисте те се многи спотакоше о закон, покваристе завјет Левијев, вели Господ над војскама.
9. Зато и ја вас учиних презреним и поништеним у свега народа, као што се ви не држите мојих путова и у закону гледате ко је ко.
10. Није ли нам свјема један отац? није ли нас један Бог створио? зашто невјеру чинимо један другоме скврнећи завјет отаца својих?
11. Јуда чини невјеру, и гад се чини у Израиљу и у Јерусалиму; јер скврни Јуда светињу Господњу, коју би му ваљало љубити, женећи се кћерју туђега бога.
12. Господ ће истријебити из шатора Јаковљевијех човјека који чини тако, који стражи и који одговара, и који приноси принос Господу над војскама.
13. Још и ово чините: покривате сузама олтар Господњи, плачем и уздасима; зато не гледа више на принос, нити му је драго примити што из ваших руку.
14. А ви говорите: зашто? Зато што је Господ свједок између тебе и жене младости твоје, којој ти чиниш невјеру, а она ти је другарица и жена, с којом си у вјери.
15. Јер није ли учинио једно, ако и имаше још више духа? а зашто једно? Да тражи сјеме Божије; зато чувајте дух свој, и жени младости своје не чините невјере.
16. Јер Господ Бог Израиљев вели да мрзи на пуштање, јер таки покрива насиље плаштем својим, говори Господ над војскама; зато чувајте дух свој да не чините невјере.
17. Досађујете Господу ријечима својим, и говорите: у чем му досађујемо? У том што говорите: ко год чини зло, по вољи је Господу, и таки су му мили; или: гдје је Бог који суди?
[уреди] О Месијину претечи.
(трећа глава)
1. Ево, ја ћу послати анђела својега, који ће приправити пут преда мном, и изненада ће доћи у цркву своју Господ, којега ви тражите, и анђео завјетни, којега ви желите, ево доћи ће, вели Господ над војскама.
2. Али ко ће поднијети дан доласка његова? и ко ће се одржати кад се покаже? јер је он као огањ ливчев и као мило бјељарско.
3. И сјешће као онај који лије и чисти сребро, и очистиће синове Левијеве, и претопиће их као злато и сребро, и они ће приносити Господу приносе у правди.
4. И угодан ће бити Господу принос Јудин и Јерусалимски као у старо вријеме и као пређашњих година.
5. И доћи ћу к вама на суд, и бићу брз свједок против врачара и против прељубочинаца, и против онијех који се куну криво и против онијех који закидају најам најамнику, и удовнци и сироти и дошљаку криво чине и не боје се мене, вели Господ над војскама.
6. Јер ја Господ не мијењам се; зато ви, синови Јаковљеви, не изгибосте.
7. Од времена отаца својих отступисте од уредаба мојих и не држасте их. Вратите се к мени, и ја ћу се вратити к вама, вели Господ над војскама. Али велите: у чем бисмо се вратили?
8. Еда ли ће човјек закидати Бога? а ви мене закидате; и говорите: у чем те закидамо? у десетку и у приносу.
9. Проклети сте, јер ме закидате, ви, сав народ.
10. Донесите све десетке у спреме да буде хране у мојој кући, и окушајте ме у том, вели Господ над војскама, хоћу ли вам отворити уставе небеске и излити благослов на вас да вам буде доста.
11. И запријетићу вас ради прождрљивцу, те вам неће кварити рода земаљскога, и винова лоза у пољу неће вам бити неродна, вели Господ над војскама.
12. И зваће вас блаженим сви народи, јер ћете бити земља мила, вели Господ над војскама.
13. Жестоке бјеху ваше ријечи на ме, вели Господ; а ви велите: шта говорисмо на тебе?
14. Рекосте: залуду је служити Богу, и кака ће бити корист да држимо што је наредио да се држи, и да ходимо жалосна пред Господом над војскама?
15. Зато хвалимо поносите да су срећни; напредују који чине безакоње, и који искушавају Бога, избављају се.
16. Тада који се боје Господа говорише један другоме, и погледа Господ, и чу, и написа се књига за спомен пред њим за оне који се боје Господа и мисле о имену његову.
17. Ти ће ми бити благо, вели Господ над војскама, у онај дан кад ја учиним, и бићу им милостив као што је отац милостив своме сину који му служи.
18. Тада ћете се обратити и видјећете разлику између праведника и безбожника, између онога који служи Богу и онога који му не служи.
[уреди] Господ о будућности.
(четврта глава)
1. Јер, гле, иде дан, који гори као пећ, и сви ће поносити и сви који раде безбожно бити стрњика, и упалиће их дан који иде, вели Господ над војскама, и неће им оставити ни коријена ни гране.
2. А вама, који се бојите имена мојега, грануће сунце правде, и здравље ће бити на зрацима његовијем, и излазићете и скакаћете као теоци од јасала.
3. И изгазићете безбожнике, јер ће они бити пепео под вашим ногама у дан кад ја учиним, вели Господ над војскама.
4. Памтите закон Мојсија слуге мојега, којему заповједих на Хориву за свега Израиља уредбе и законе.
5. Ево, ја ћу вам послати Илију пророка прије него дође велики и страшни дан Господњи;
6. И он ће обратити срце отаца к синовима, и срце синова к оцима њиховијем, да не дођем и затрем земљу.
