Тамни вилајет

Извор: Викизворник

Приповиједа се како је некакав цар, дошавши с војском на крај свијета, пошао у тамни вилает, гдје се никад ништа не види, не знајући како ће се натраг вратити, оставе ондје ждребад од кобила да би их кобиле из оне помрчине извеле. Кад су ушли у тамни вилајет и ишли по њему, све су под ногама осјећали некако поситно камење, а из мрака нешто повиче: „Ко овога камења понесе, кајаће се, ако не понесе, кајаће се.“ Гдјекоји помисли: „Кад ћу се кајати за што да га носим?“ а гдјекоји: „Дај барем један да понесем.“ Кад се врате из таме на свијет, а то оно све било драго камење; онда они који нијесу понијели стану се кајати што нијесу, а они што су понијели, што нијесу више. Ваљада се на ову таму и оно мисли гдје се пјева:

Па се носе по Косову равном,
Док на таму починуло сунце.

Извор[уреди]