O epu Osman

Iz projekta Wikisource

Predmet epa Osman je istorija, koja je izložena ovako:

U I i II pevanju Osman se dogovara, posle otstupanja, sa svojim savetnicima, Dilaverom i Kizlaragom. Rešava se da prikupi novu vojsku i kazni janičare. Savetnici mu kažu da zaključi mir s Poljskom, da se oženi devojkom plemenita roda, da ubije zbačenog sultana Mustafu, koji je u tamnici, i da bolje pripazi na zarobljenog viteza Korevskog. U III i IV pevanju opisuje se Ali-pašin put za Poljsku. On odlazi radi mira i prolazi preko lanjskog bojišta. Sada se retrospektivno govori o hoćimskom boju. U V i VI pevanju prikazan je Ali-pašin susret sa junakinjom Krunoslavom, ženom viteza Korevskog, i sa Sokolicom, koja čezne za Osmanom. U VII i VIII pevanju Kizlar-aga traži devojke za harem. Dolazi pri moru uprav srpskijeh strana i Gundulić opisuje propast stare grčke države i kulture. Kizlar-aga dolazi u Smederevo, da otme Sunčanicu za carev harem. Ona je Srpkinja, potomak loze Brankovića,ćerka starog i slepog Ljubdraga. Ovde je divan opis pastirske idile i mnogo reminiscencija na negdašnju srpsku slavu i junaštvo. Kolo pastira peva pesme o hercegu Stjepanu i despotu Đurđu. U IX, X i XI pevanju prikazani su događaji u Poljskoj. Slavi se godišnjica hoćimske bitke i pobede. Sokolica zarobi poljske gospođe, ali ih oslobodi Vladislav. Tu se opisuje kupanje Sokolice i njenih drugarica, slično kupanju nimfi kod Tasa. Dalje se prikazuje zaključenje mira i odlazak Sokolice u Carigrad. U XII pevanju je dosta naivna i romantična scena u kojoj je izloženo kako Krunoslava, preobučena u viteza, traži svog muža u carigradskom zatvoru. Na prevaru i ona dospe u tamnicu. U XIII pevanju pakleni duhovi rešavaju da pokvare mir s Poljskom i da pobune turske čete. XIV i XV pevanje nedostaju. U XVI pevanju se slika pobuna janičara. Oni traže glavu careva savetnika Dilavera. U XVII i XVIII pevanju prikazana je zavera Mustafine majke i Dauta protivu Osmana. U XIX i XX pevanju nastavlja se opis pobune: zaverenici ubijaju preobučenog Dilavera u bekstvu, janičarskog vođu Ali-agu i vezira Huseina. Podelivši između sebe plen, izvode iz tamnice bivšeg cara Mustafu i proklamuju ga za cara. Osmana svrgnu i izvedu na suđenje pred Mustafu. Bedna i skrušena, vode ga na kljusetu ka Jedikuli na tamnovanje, ali ga na putu jedan Crnac skine, veže mu maramu oko vrata i jednim zamahom udavi. Spev se završava apoteozom pravdi i hrišćanstvu, kao što je počeo.

Kompozicija i stil potsećaju na romantično-herojski ep Torkvata Tasa, koji je Gundulić prevodio i inače se na njega ugledao. Čitave scene se ili sasvim podudaraju sa sličnim scenama u „Oslobođenom Jerusalimu" (kupanju Sokolice i njenih drugarica odgovara kupanje nimfi kod Tasa) ili su izrađene prema ovima. Kao i Tasov ep, tako je i Gundulićev prepun pastoralnih i romantičnih epizoda, Naposletku, Gunduličev ep nema strogog jedinstva niti su epizodi opet sasvim nepovezani i samostalni kao kod Ariosta, I tu se Gundulić poveo za Tasom, koji je u svome delu našao srednje rešenje, tj. više glavnih junaka i epizoda dati u jedinstvenoj i skladnoj celini. Ali u svemu drugom Gundulić je potpuno originalan.