Новосадски договор

Извор: Викизворник

Новосадски договор (1954)

Потписани учесници састанка који је сазвала Редакција Летописа Матице српске на завршетку анкете о српскохрватском језику и правопису после свестране дискусије одржане 8, 9. и 10. децембра 1954. године у Новом Саду донели су ове

ЗАКЉУЧКЕ:

  1. Народни језик Срба, Хрвата и Црногораца један је језик. Стога је и књижевни језик који се развио на његовој основи око два главна средишта, Београда и Загреба, јединствен, са два изговора, ијекавским и екавским.
  2. У називу језика нужно је увек у службеној употреби истаћи оба његова саставна дела.
  3. Оба писма, латиница и ћирилица, равноправна су; зато треба настојати да и Срби и Хрвати подједнако науче оба писма, што ће се постићи у првом реду школском наставом.
  4. Оба изговора, екавски и ијекавски, такодје су у свему равноправна.
  5. Ради искоришћавања целокупног речничког блага нашег језика и његовог правилног и пуног развитка неопходно је потребна израда приручног речника савременог српскохрватског књижевног језика. Стога треба поздравити иницијативу Матице српске која је у заједници са Матицом хрватском приступила његовој изради.
  6. Питање израде заједничке терминологије такодје је проблем који захтева неодложно решење. Потребно је израдити терминологију за све области економског, научног и уопште културног живота.
  7. Заједнички језик треба да има и заједнички правопис. Израда тога правописа данас је најбитнија културна и друштвена потреба. Нацрт правописа израдиће споразумно комисија српских и хрватских стручњака Пре коначног прихватања нацрт ће бити поднет на дискусију удружењима књижевника, новинара, просветних и других јавних радника.
  8. Треба одлучно стати на пут постављању вештачких препрека природном и нормалном развитку хрватскосрпског књижевног језика. Треба спречити штетну појаву самовољног "превођења" текстова и поштовати оригиналне текстове писаца.
  9. Комисију за израду правописа и терминологије одредиће наша три универзитета (у Београду, Загребу и Сарајеву), две академије (у Загребу и Београду) и Матица српска у Новом Саду и Матица хрватска у Загребу. За израду терминологије потребно је ступити у сарадњу са савезним установама за законодавство и стандардизацију, као и са стручним установама у друштвима.
  10. Ове закључке Матица српска ће доставити Савезном извршном већу и извршним већима: НР Србије, НР Хрватске, НР Босне и Херцеговине, НР Црне Горе, универзитетима у Београду, Загребу и Сарајеву, академијама у Загребу и Београду и Матици хрватској у Загребу, те ће их објавити у дневним листовима и часописима.

У Новом Саду, 10. децембра 1954.

Потписници:

Иво АНДРИЋ, књижевник и академик из Београда;
др Александар БЕЛИЋ, професор универзитета и предсједник Српске академије наука из Београда;
Живојин БОШКОВ, књижевник и уредник "Летописа Матице српске" из Новог Сада;
Мирко БОЖИЋ, књижевник и предсједник Друштва књижевника Хрватске из Загреба;
др Милош ЂУРИЋ, професор универзитета из Београда;
Марин ФРАНИЧЕВИЋ, књижевник из Загреба;
др Крешимир ГЕОРГИЈЕВИЋ, професор универзитета из Београда;
Милош ХАЏИЋ, секретар Матице српске из Новог Сада;
др Јосип ХАММ, свеучилишни професор из Загреба;
др Мате ХРАСТЕ, свеучилишни професор из Загреба;
др Људевит ЈОНКЕ, свеучилишни доцент из Загреба;
Маријан ЈУРКОВИЋ, књижевник из Београда;
Јуре КАШТЕЛАН, књижевник из Загреба;
Радован ЛАЛИЋ, професор универзитета из Београда;
Младен ЛЕСКОВАЦ, књижевник и професор универзитета из Новог Сада;
Светислав МАРИЋ, професор и потпредсједник Матице српске из Новог Сада;
Марко МАРКОВИЋ, књижевник из Сарајева;
Живан МИЛИСАВАЦ, књижевник и уредник "Летописа Матице српске" из Новог Сада;
др Милош МОСКОВЉЕВИЋ, професор и научни сарадник Српске академије наука из Београда;
Бошко ПЕТРОВИЋ, књижевник и уредник "Летописа Матице српске" из Новог Сада;
Вељко ПЕТРОВИЋ, књижевник и академик, предсједник Матице српске, из Београда;
Ђуза РАДОВИЋ, књижевник из Београда;
др Михаило СТЕВАНОВИЋ, професор универзитета из Београда;
др Јован ВУКОВИЋ, професор универзитета из Сарајева.

Извори[уреди]

  • Правопис хрватскосрпскога књижевног језика с правописним рјечником. Загреб: Матица хрватска; Нови Сад: Матица српска, 1960, стране 9 и 10 (преписано из факсимила текста писаног латиницом)