О епу Осман
Из Wikisource
Предмет епа Осман је историја, која је изложена овако:
У I и II певању Осман се договара, после отступања, са својим саветницима, Дилавером и Кизларагом. Решава се да прикупи нову војску и казни јаничаре. Саветници му кажу да закључи мир с Пољском, да се ожени девојком племенита рода, да убије збаченог султана Мустафу, који је у тамници, и да боље припази на заробљеног витеза Коревског. У III и IV певању описује се Али-пашин пут за Пољску. Он одлази ради мира и пролази преко лањског бојишта. Сада се ретроспективно говори о хоћимском боју. У V и VI певању приказан је Али-пашин сусрет са јунакињом Крунославом, женом витеза Коревског, и са Соколицом, која чезне за Османом. У VII и VIII певању Кизлар-ага тражи девојке за харем. Долази при мору управ српскијех страна и Гундулић описује пропаст старе грчке државе и културе. Кизлар-ага долази у Смедерево, да отме Сунчаницу за царев харем. Она је Српкиња, потомак лозе Бранковића,ћерка старог и слепог Љубдрага. Овде је диван опис пастирске идиле и много реминисценција на негдашњу српску славу и јунаштво. Коло пастира пева песме о херцегу Стјепану и деспоту Ђурђу. У IX, X и XI певању приказани су догађаји у Пољској. Слави се годишњица хоћимске битке и победе. Соколица зароби пољске госпође, али их ослободи Владислав. Ту се описује купање Соколице и њених другарица, слично купању нимфи код Таса. Даље се приказује закључење мира и одлазак Соколице у Цариград. У XII певању је доста наивна и романтична сцена у којој је изложено како Крунослава, преобучена у витеза, тражи свог мужа у цариградском затвору. На превару и она доспе у тамницу. У XIII певању паклени духови решавају да покваре мир с Пољском и да побуне турске чете. XИВ и XV певање недостају. У XVI певању се слика побуна јаничара. Они траже главу царева саветника Дилавера. У XVII и XVIII певању приказана је завера Мустафине мајке и Даута противу Османа. У XIX и XX певању наставља се опис побуне: завереници убијају преобученог Дилавера у бекству, јаничарског вођу Али-агу и везира Хусеина. Поделивши између себе плен, изводе из тамнице бившег цара Мустафу и прокламују га за цара. Османа свргну и изведу на суђење пред Мустафу. Бедна и скрушена, воде га на кљусету ка Једикули на тамновање, али га на путу један Црнац скине, веже му мараму око врата и једним замахом удави. Спев се завршава апотеозом правди и хришћанству, као што је почео.
Композиција и стил потсећају на романтично-херојски еп Торквата Таса, који је Гундулић преводио и иначе се на њега угледао. Читаве сцене се или сасвим подударају са сличним сценама у „Ослобођеном Јерусалиму" (купању Соколице и њених другарица одговара купање нимфи код Таса) или су израђене према овима. Као и Тасов еп, тако је и Гундулићев препун пасторалних и романтичних епизода, Напослетку, Гундуличев еп нема строгог јединства нити су епизоди опет сасвим неповезани и самостални као код Ариоста, И ту се Гундулић повео за Тасом, који је у своме делу нашао средње решење, тј. више главних јунака и епизода дати у јединственој и складној целини. Али у свему другом Гундулић је потпуно оригиналан.
